Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије служио у Косијереву

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије служио је у недјељу, 2. децембра, свету архијерејску Литургију у манастиру Рођења Пресвете Богородице у Петровићима код Никшића.

Саслуживало је више свештеника и монаха Епархије будимљанско-никшићке.
Вјерном народу, сабраном у светом богослужењу, бесједио је Преосвећени Епископ Јоаникије који је говорио о великом празнику Цркве Божије – Ваведењу Пресвете Богородице, који се прославља на почетку Божићног поста.

“На почетку овог дугог пута Божићног поста постоји један дивни Богородичин празник и није случајно што се Ваведење Пресвете Богородице у храм празнује прије Рођења Христовог. Остало је једно старо хришћанско предање, које није записано у Светим Јеванђељима, али је записано у другим књигама, да су Свети родитељи Јоаким и Ана из велике благодарности Богу, што их је Бог обдарио у поодмаклим годинама да добију пород своје утробе, Пресвету Богородицу посветили служби при храму Господњем у Јерусалиму. Њено довођење у Храм било је свечано, пројавила су се нека знамења, прије свега оно знамење када ју је јерусалимски првосвештеник увео у Светињу над светињама, тамо гдје женском бићу, а ни било коме другом, осим првосвештенику, није било дозвољено да уђе“.

“Да ли је то првосвештеник јерусалимски учинио свјесно или по вишњем надахнућу, а вјероватно и једно и друго, остало је у тајни сакривено, али се тиме показало да ће Она бити, заправо, Она је сама постала светиња над светињама, Она која је у своју пречисту дјевичанску утробу примила Спаситеља свијета Господа Исуса Христа, који се оваплотио, примио људску природу од Њене пречисте крви и који је постао, иако превјечни Бог, Дјетенце младо, као што пјевамо у божићној химни, јер је Он Богочовјек и Спаситељ, истинити Бог и истинити човјек, савршени Бог и савршени човјек. Благодарећи томе што је Он као савршени Бог и Син Божији, Логос Божији, постао и савршени човјек, ми преко Његове људске природе имамо приступ ка Њему, а преко Њега смо сви усиновљени Богу и Оцу нашем небеском“, казао је Владика будимљанско-никшићки.

Он је у својој бесједи указао на значај поста и молитве за наше духовно и физичко здравље, нарочито на оно што Господ заповиједа - да ћемо Богу угодити ако постимо и ако се Богу молимо, ако се Бога бојимо и трудимо да учинимо оно што је Богу угодно.

“Приближава се велики празник Рођења Христовог, а Света Црква је од давнина одредила да се, у сусрет Божићу, припремамо постом и молитвом да бисмо своју душу и своје срце, а и своје тијело, припремили, да бисмо што боље учествовали у благодати и радости великог хришћанског празника. Овај пост има свој смисао, има свој значај, али пост није дијета, како људи, на жалост, често знају да кажу, јер их љекари савјетују да је добро јести само дијеталну храну.“

“Ако постимо Бога ради, то има много већи значај и квалитет него обично уздржање, јер се и у Јеванђељу каже да се Богу угађа молитвом и постом, а пост је од искона познат људском роду. Говори се да је и у рају био заповијеђен пост када је Адаму рекао: „Једите са свих дрвета у рају, али са овог дрвета не једите“, дакле, некакво уздржање је требало да буде и у рају. Ако се човјек храни духовно, онда му је тјелесна храна потребна само ради одржавања физичког живота, а ради одржавања физичког живота није потребно превише. Да би човјек био здрав, свакако да треба да буде уздржив, а данас, као што видите, нарочито људи који живе по градовима, који се мање крећу и сједе по канцеларијама, имају највише проблема управо због тога што се неумјерено хране и мало крећу, па кад се разболе иду код љекара, а прво што им он каже јесте строга дијета. Медицина, дакле, само потврђује оно што је Црква Божија од давнина прописала.“

“Нека буде срећан овај пост, нека са радошћу дође празник Ваведења Пресвете Богородице, који ћемо за два дана лијепо прославити, ако Бог да, свуда, у свим нашим храмовима, јер је Пресвета Богородица велика заступница свих нас... “

У послијеподневним сатима Преосвећени Владика је, заједно са члановима одбора за изградњу, обишао радове на изградњи храма Светог свештеномученика Атиногена на Вучјем Долу.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка