Епископ Филарет освештао нову манастирску ризницу у Милешеви

У манастиру Милешеви, задужбини краља Владислава из 13. века, у суботу (2. мај) је отворена и освешана ризница у којој ће бити чуване драгоцености из целе мислешевске епархије а међу њима и светиње које су припадале првом Архиепископу Српске Цркве Светом Сави Немањићу. Ризницу је освештао Његово Преосвештенство Епископ милешевски Г. Филарет, чијом је заслугом обновљена манастирска црква и сазидани нови конаци и коме манастир Милешева дугује садасњи сјај.

На свечаности у манастирској порти Епископ Филарет је најавио припреме за обележавање осам векова манастира Милешеве, под чијим се окриљем као највећа светиња чува и лева рука Светог Саве пренесена из манастира Свете Тројице у Пљевљима. Према речима игумана Милешеве, оца Нектарија, дуго се веровало да је рука великог српског светитеља нестала 1594. године на врачарској ломачи и она ће сада бити чувана у олтару манастирске цркве Вазнесења Христовог.

„Ова трећа обновљена ризница Милешевске епархије је органски наставак средњевековних ризница и манастирских скривница у којима су православни монаси чували своје благо", рекао је на свечаности игуман Милешеве, нагласивши да су понос нове ризнице и делови оригиналног саркофага Светог Саве и његово архијерејско жезло. Мошти Светог Саве, подсетио је он, пренете су у Милешеву из Трнова 1237. године, а жезло му је као Архиепископу аутокефалне Српске Цркве поклоњено 1219. године у Јерусалимској Патријаршији. Жезло Светог Саве касније су украшавали монаси, па је, поред кристалне јабуке на врху, штап опточен сребром са угравираним тропаром светитељу.

„Милешева, која садашњи изглед дугује градитељској упорности владике Филарета, заштитница је вредног блага које ће у новој ризници бити чувано у посебним условима", рекла је аутор ове поставке Аника Сковран, нагласивши да су многе драгоцености манастира, нажалост расуте, не само по другим епархијама Српске цркве, већ се као велике вредности чувају и у неким светским метрополама. Према њеним речима, ова поставка је отворила пут и новом начину музејског комуницирања и приказивања вредности, па су у њој изложене и реплике предмета чији су оригинали на другим местима. Такав пример је, како је рекла Сковран, реплика Богородичног кола из манастира Дубочица, које сведочи о оданости вери и побожности српског ззивља који је заклетве полагао под овом светињом.

У овој поставци је изостало и велико распеће из манастира Бања, па је управа ризнице одлучила да се послужи билбордом који ће ускоро бити изложен како би посетиоцима била приказана и ова реликвија.

У Ризници су изложене и многобројне рукописне књиге, али, како је рекла Сковран, ни једна није примерак из Милешевске штампарије - највеће радионице те врсте у 16. веку, које се чувају у другим српским манастирима и музејима.

Међу изложеним предметима је и одежда Патријарха Варнаве Росића и плаштаница из руске царске радионице. „Очекујемо да ће ризница бити обогаћена новим предметима и да је ова свечцаност само предпремијера неке будуће ризнице Милешеве", истакла је Сковран.

„Манастири и храмови су иделана слика света не онаквог какав јесете већ онаквог какав би могао бити", рекао је на отварању ризнице протојереј-ставрофор Радован Биговицх, чијом је беседом по благосову Епископа милешевског почела свечаност.

За директора Милешевске ризнице постављен је јереј Горан Стојановић који истовремено води и Радио Милешеву који покрива област целе Епархије.

Гордана Занковић-Гутовић, Танјуг