Епископ Григорије: Христос васкрсе! Заиста васкрсе!

Данас, када у радости Празника говоримо о догађају Васкрсења Христовог, прво на шта бих хтио да подсјетим вас јесте потреба наше вјере у реалност јеванђелског извјештаја о страдању и Васкрсењу Христовом.

Наравно, истина Васкрсења је блага, преблага и свеблага, али желим да подвучем истинитост самог свједочанства Библије. И наш васкршњи поздрав: "Христос Васкрсе" и отпоздрав: "Ваистину Васкрсе", који ће се у овим данима небројено пута изговорити, потврђује то да Он јесте стварно устао из мртвих и да је то садржај и темељ наше вјере.

Ми овим и оваквим поздравом исповиједамо, вјерујемо и свједочимо да Христос, Син Божији и Син Човјечији, јесте васкрсао из мртвих! "Христос Васкрсе" поздрављамо једни друге, и говоримо у исто вријеме - "Радујте се!" Радујте се јер живот побиједи смрт, радујте се јер побиједи ђавола, радујте се јер нестаде таме, гријеха, смрти.

Из Гроба Христовог засијала је вјечна нада свим генерацијама, јер је Он за нас који смо Његови "Прворођени међу многом браћом" (Рим. 8,29), тако да оно што је Он искусио чека и нас, дакле - васкрсење из гроба, радост и Живот. То је оно што ми нудимо свијету као крајњи одговор на сва питања и све дилеме, јер је стварност смрти изазвана Васкрсењем Христовим. Због тога је потребно да на личном плану свако од нас препозна овај изазов, да би стварност Васкрсења била остварена и у нашем животу, и да би тако - као у догађају Христовог Васкрсења - смрт, од тиранина и силника који жели да понизи, доспјела у статус пораженог, што је резултат за који се, признаћете, вриједи борити. Ми, дакле, можемо да се сјединимо са Васкрсењем кроз сједињење са Васкрслим, са Господом Христом. Васкрсење Његово је, дакле, залог нашег васкрсења.

О томе Православље дивно свједочи кроз своју еклисиологију, тј. богословље о Цркви, која је увијек схватана као заједница Тијела Његовог, васкрслог, сједињеног Духом Светим. Он нам даје да будемо "Једно Тијело многи", (Рим. 12,5), тако што учествујемо у Чаши Живота Вјечнога, (Свето Причешће), имајући вјеру, покајање и љубав према Њему, а у Њему и према свим људима и свему свијету. Заједница са Васкрслим тако постаје стварност која очекује потпуно остварење, јер смрт постоји и њена трагика егзистенцијално угрожава свакога од нас. Једна црквена пјесма, бавећи се овом темом, језгровито изражава саму срж драме живота, која се Васкрсењем претвара у побједоносни Догађај радости: "Прије Васкрсења Христовог страшна би смрт за човјека, а по Васкрсењу Његовом страшан поста човјек смрти." Оваква констатација је израз вјере у васкрсење из мртвих, које очекујемо са Другим доласком Христовим. За оне који хоће да јој се посвете, ову тему дивно обрађује Св. Aпостол Павле у 15. глави 1. Посланице Коринћанима, у Новом Завјету.

Хришћани су потпуно свјесни тога да ову радост живота нико не може одузети од нас, и на ту радост је призвано свако људско биће на овој земљи. Наћи Христа и бити једно са Њим је, дакле - циљ, а уједно и једини истински успјех и напредак овога живота у свијету који нам је Бог дао. Тражити значи жељети, жељети значи вољети, а вољети, љубити, није само дато него и задато човјеку. Васкрсење Христово - васкрсење је живота. Вјера у Христово Васкрсење и радосно прослављање његово изражава и нашу наду у Бога, да ће бити свеопштег васкрсења мртвих "у посљедњи дан" (Јн. 11,24).

Свака друга порука коју шаљемо је по снази иза ове крајње и сверадосне: да је Гроб Христов постао свјетлији од сваке царске одаје, да је смрт поражена и да је са тог камена засијала нада и Живи Живот. Зато смо дужни да свијету кажемо праву и пуну истину а не да се зауставимо на моралистичком придиковању. Васкрсење, и ништа мање од тога је амбиција Цркве, амбиција укоријењена и заснована на Личности Богочовјека Христа.

До Васкрсења свога Господ Христос је учио о вјечном животу, а Васкрсењем је показао и потврдио све што је учио, и то да је Он Живот Вјечни. До Васкрсења свога Он је учио о васкрсењу мртвих, али је Васкрсењем показао да је Он заиста Васкрсење мртвих. До Васкрсења свога Он је учио да вјера у Њега преводи из смрти у живот, али је Васкрсењем својим показао да је побиједио смрт и тиме осмрћеним људима осигурао прелазак у бесмртност. Да: Господ Христос је Васкрсењем својим показао и доказао да је Он - Једини Истинити Бог, тј. Богочовјек у свима свјетовима.

Православље свакако не проповиједа некакав а(нти)морализам, нити морални релативизам, нити затварање очију пред неморалом или моралним посрнућима било клира, (од највишег ранга), било свих који у Цркви живе. Не! Aли приступ моралу је наглашено заснован на истини о Новом Небу и Земљи, тј. на плодовима Васкрсења. Овакав онтолошки приступ има многе импликације, од етичких, преко социјалних до еколошких и свих других. То је зато што је Васкрсење потврда светости Тијела, материје, а не бјекство из овога свијета и свођење живота на чисти дух. По Васкрсењу Христос каже: "Дух нема тијела и костију као што видите да ја имам" (Лк. 24,39). Без Васкрсења Христовог из мртвих ни мисао наша не надживљује нашу смрт, ни осјећање, ни ум, ни душа, ни вјера, ни љубав, ни нада, нити ишта човјечије: све умире, престаје, нестаје. Једино нас је Господ Христос "Васкрсењем својим из мртвих препородио за живу вјеру и праву наду" (1. Петр. 1,3), за наду која савлађује смрт, која надживљује смрт, којом улазимо у бесмртност, која постаје и сама бесмртна Јединим Бесмртним. Тако је једино Његовим Васкрсењем препорођена и мисао, и душа наша, и вјера, и љубав и све наше - јер се присајединило, саоваплотило Васкрсломе, саваскрсло са Њим. Тако, једино тако, ми и све наше савлађујемо смрт и све смртно, и постајемо бесмртни свиме што је наше, свиме - осим гријеха.

Због свега што смо напријед рекли, а што је свакако прожето жељом да се са мало ријечи каже много, наша је очинска, братска и пријатељска дужност да вас у ових пар ријечи позовемо и подсјетимо, замолимо и кажемо: да је Васкрсење Христово Дан када су врата Цркве - и тиме врата Царства Живота - широм отворена. То је Дан када неизоставно треба да се сусретнемо, заједно причестимо и обрадујемо једни другима у Господу.

До Оваплоћења у Тијелу Сина и Логоса Божијег, Господа нашег Исуса Христа, смрт је била заједничко насљеђе људи и нада у Васкрсење била је само добра сумња људског срца (Рим. 8, 19-22). Ту наду оживљавали су и Пророци и књиге Старога завјета, али је Господ тек у Крсту дао Себе као цијену за спасење цијелог свијета. Сијекући нерве проклетства и смрти, кроз своје славно Васкрсење, поново је вратио роду људском могућност радовања и духовног весеља, враћајући све у исконску љепоту. Зато је прва ријеч коју су изговорила божанствена уста Христова, одмах по сусрету са Мироносицама и била - Радујте се! И наша Црква послије тога, непрекидно и са пуном надом употребљава овај христоваскрсни поздрав. Дакле, заједно са оним - Христос васкрсе, ми вас поздрављамо и ословљавамо и овим најљепшим поздравом: Радујте се!

Неопходно је стога и да се измиримо међусобно, и да на Васкрс дођемо на службу у миру са свима, колико до нас стоји. Тога дана смо нарочито призвани да будемо свједоци Његови, свједоци Онога Који је Побједник над смрћу, Господ и Брат наш - Исус Христос. Дођите са својим породицама, пријатељима и позивајте све које видите. Будите једни друге подстицањем на добро, на заједницу љубави коју нам Христос - Црква дарује увијек, а посебно радосно на Свето Васкрсење Христово.

Радујте се браћо, и опет вам велим - радујте се, зато што радост хришћанска није нека привремена сентименталност него је лично учешће у животу Васкрслога Христа!

"Окусите и видите да је благ Господ!"

Животима својим постанимо свједоци Васкрсења Христовог, да би се загријало пуно душа око нас које су промрзле без Христа, без наде, без радости живота.

Радујте се браћо и веселите се!

Васкрсли Христос нека благослови свакога од вас и породице ваше!

Ваистину васкрсе Господ!

ХРИСТОС ВAСКРСЕ! ВAИСТИНУ ВAСКРСЕ!
Глас Српске, 25.04.2008.г.
Епископ ГРИГОРИЈЕ