Епископ Григорије учествује на конференцији Међународног фонда јединства православних народа у Витлејему
Његово Преосвештенство Епископ Захумско-Херцеговачки и Приморски Г. Григорије учествује на 15. годишњој конференцији Међународног фонда јединства православних народа која се одржава од 11. до 14. фебруара у Витлејему. Тема овогодишње конференције је „Улога традиционалних религија у налажењу мирних рјешења и одговора на изазове глобалних и регионалних криза и сукоба".
Данас се Епископ Григорије обратио учесницима конференције и Његово излагање је изазвало велику заинтересованост учесника и неподијељену подршку.
У склопу посјете Епископ је обишао хришћанске Светиње у Јерусалиму, Витлејему и Хеврону.
Излагање Епископа Григорија
Сакупили смо се у Витлејему - Бетлехему (кући хлеба, небеског хлеба) и нема бољег места да се говори о миру и разумевању јер према хришћанском предању управо је овде међу људе сишао сам творац и Бог кога су анђели навестили химном „Слава на висинама Богу и на земљи мир, међу људима добра воља" (или у латинском преводу, међу људима добре воље).
Бог је онај који доноси мир, не као неку апстракцију, као неки компромис између добра и зла већ као личност Бога и миротворца који нам доноси небески мир. Да бисмо примили тај мир потребна нам је добра воља и то је онај допринос који ми људи дајемо као сарадници Божији да би његов мир завладао нашим срцима.
Зато говорећи о миру морамо да говоримо и о слободи и одговорсноти човека јер зло у овоме свету, а самим тим и рат и све несреће постоје као последица погрешног коришћења слободе човекове. Господ није дошао да нам проповеда мир као идеологију већ да нас научи да користимо слободу као највећи дар Божији тако да њом градимо љубав, дом хлеба, а не да га разграђујемо. Дакле Господ не доноси идеју мира већ нам показује како да себе учинимо миротворцима тако што ћемо нашу богомдану слободу користити одговорно и у циљу изградње љубави и јединства међу свим људима, да сви једно буду, што нам је Господ оставио као аманет.
У корену имена Светог града су три сугласника Ш-Л-М која указују на мир и хармонију. Нажалост, данас управо овде где смо позвани да као представници свих вера сведочимо мир наставља се страдање, патње невиног становништва без обзира на ентичко порекло.
Једини начин да пронађемо истински пут ка миру јесте да дубоко уђемо у поруку Божију. Нама Хришћанима мир Божији сведочи сам Син Божији који је дошао у свет да га претвори у ДОМ ХЛЕБА - у Цркву у којој своје постојање не заснивамо на биологији, на идеологији, на етничкој припадности већ на љубави као потпуно другачијем начину постојања. Заправо мир у свету не зависи од Бога већ пре свега од нас и од нашег ПРЕУМЉЕЊА (Метаноие) тј. колико ћемо своје постојање засновати на богочовечанској личности оваплоћеног Логоса Божијег, а колико на сопственим личним или националним интересима. Према учењу наше Цркве Христос није дошао да донесе нову религију већ да укаже на истину о Небеском оцу који жели да сакупи сву своју децу у љубави и заједници вечног постојања. Нажалост, у историји је дошло до идеологизације религије и данас живимо у времену када се деца Авраамова, Муслимани, Јевреји и Хришћани неретко посматрају као странци и уместо у кући хлеба и љубави живе у међусобним антагонизмима, подозрењима и неразумевању.
Зато на овом светом месту, из ове куће хлеба могу само да позовем на истински труд и одговорност које сви морамо да покажемо, не речима, него делом, преумљењем свога срца за овај свети дом који нам је Бог подарио да њиме као људи управљамо, одговорно, мудро и приводимо васцелу створену природу у вечно постојање Оца Небеског Створитеља неба и земља. Ако не покажемо способност да живимо у миру, препознајући једни у другима лик Божији који нам је Творац удахнуо, уколико не схватимо да је довољно хлеба, ваздуха и воде за све оне који желе да у миру живе у Дому Божијем нећемо моћи да остваримо наше небеско назначење, а то је да приведемо видљиву природу у вечно постојање Оца Небеског и постанемо стварна деца Божија.
Највећи изазови данашњег човека од вере, без обзира са које стране света и из којег предања јесу идеологија и етноцентризам. Они нам не дозвољавају да видимо у нашем ближњем своју вечну сабраћу, држе нас у предрасудама, трују нас мржњом. А како ћемо лице Божије угледати ако нисмо у стању да љубимо ближњег свога, да положимо живот свој и за непријатеља свога, уколико нисмо стању да другима не чинимо оно што не желимо да они чине нама.
Речи Исуса Христа, кога мудри људи исламског предања поштују као пророка, а Јевреји као великог рабина, у нашим срцима одјекују као речи живог Бога који је дошао да нас научи да живимо у љубави и миру јер само ћемо тако знати да живимо са Богом и у заједници Божијој. Његове речи - Блажени миротворци јер ће се синови Божији назвати никада нису биле актуелније јер показују да без мира Божијег у нашим срцима, нећемо имати ни мира са ближњим својим, а ни заједнице са Богом који нас је позвао да будемо његови синови и деца.
Политичари овог света говоре о мировним процесима, о преговорима али такво миротворство иако није за потцењивање није вечно и траје колико трају политички интереси оних који су тај мир закључили. Ми, деца Божија, деца Авраамова говоримо о миру који представља божанско назначење човека, наш суштински егзистенцијални задатак без кога не можемо да постанемо деца Божија.
