Епископ Хризостом на слави општине Петровац - Дрнић
Дан успомене Светог Апостола и Јеванђелисте Луке крсна је слава многих српских породица, парохија, односно парохијских храмова. Неријетко овог Божијег угодника за свог духовног и молтвеног заштитника узеле су и неке локалне заједнице, тј. Општине у Р. Српској. Тако су у Епархији бихаћко-петровачкој Лучиндан за своју крсну славу изабрале двије Општине и то Петровац-Дринић и Крупа на Уни. Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Хризостом на Лучиндан служио је Свети Литургију у храму Силаска светога Духа на апостоле у Дринићу и био гост на слави Општине Петровац-Дринић.
Уз начелника Општине Петровац-Дринић г. Прошић Дејана Светој Литургији су присутвовали чланови његова кабинета и одборници Скупштине општине. Након Свете Литургије Преосвећени Владика Хризостом је са Начелником општине г. Прошићем преломио славски колач и благословио кољиво. Славски ручак као и претходних година приређен је у свечаној сали Општине.
Честитајући славу општине Начелнику и свим грађанима Општине Петровац-Дринић Преосвећени владика Хризостом је истакао: - Славити Светог апостола Луку и имати га за свога заштитиника велика је част, али и одговорност. Наше слављење овог Божијег угодника не смије бити формализам, већ суштинско молитвено и евхаристијско прослављање Бога и Његова угодника. А то значи да свој живот, свој рад и своје свједочење вјере морамо ускладити са нашим заштитиником Светим апостолом Луком. А гле, он свједочаше Христа Спаситеља у вријеме и невријеме, у Риму и широм Империје. Ако се зна да је пропивједао Ријеч Божију и у Римској провинцији Далмацији која се протезала чак и до ових крајева, онда слободно можемо рећи да је заједно Светим апостолом Титом, можда чак и апостолом Тимотејем, свијетлост Христова Јеванђеља пренио и међу тадашње становнике Далмације и Илирика. Засигурно да оволико раширен култ Светог Луке у овим крајевима даје нам право да претпоставимо да је то управо из тог разлога што је проповједао ријеч Божију на нашим просторима. Молим се Богу да вашу крсну славу славите на много година, увјек уз свакодневно напредовања и развитку.
Чувајте се духовног и културног отуђења. То је највећа опасност глобализације којом се нама као старом народу са богатом културом намећу елементи страних култура. Управо сам чуо ритмове јужноамеричких плесова и гледао њихово извођење од наше дјеце и омладине. Рећићете ништа страшно! Али, да ли је то баш тако? И да ли је природно и нормално да наши наставници по плану и програму наших школа уче нашу дјецу јужноамеричким плесовима, а да их не уче нашим народним колима. Можете ли замислити да неко у Бразилу или не знам гдје у Америци или Азији учи наше ''жикино коло''? То се сигурно неће десити, али гле у нашим школама већ од малих ногу уче нашу дјецу њиховим тактовима и покретима. А убјеђен сам да је наш фолклор ненадмашан у својим креацијама и љепоти. Ко то и зашто лишава наш народ његове културе и цивилизације? Немојте ми рећи да то опет раде ''амери''! Не! То раде наши ''амери'' који зарад малих и ситних интереса раде то што раде. Лично знам колико наши Срби широм Америке, Аустралије и Европе уз помоћ тамошњих Влада његују нашу културу и наш фолклор. Шта више по законима многих земаља свијета обавезно је његовање култура, традиција и фолклора свих њихових народа и грађана.
Извор: Епархија бихаћко-петровачка
