Епископ Хризостом први пут у селу Хргар

Село Хргар надомак Бихаћа имало је на дан успомене свете Великомученице Марине час да буде први пут у својој дуговјекој историји посјећено од стране једног Епископа. Ово велико и некад славно село а данас потпино спаљено и уништено село свега неколико километара од Бихаћа свједок је највећег етничког чишћења у овим западбнокрајишким општинама. Све је почело у Другом свјетском рату а настављено у најновијем грађанском рату 1992-1995. године. У последњем рату и то у току 1994/95.године муслиманске снаге из ткзв. заштиићене зоне Бихаћа потпуно су и систематски спалиле село Хргар и сва околна - ближња и даљна села све до Санског Моста и Кључа. Највише су страдала управо села Хргар, Тихотине, Притока, Горјевац, Рачић, Дољани, Липа итд.

Необјективни и пристрасни ''извјештачи'' са терена увјек и непрестано пишу и дезинформишу домаћу и светску јавнсот само о страдању муслимана у Босни и Херцеговини, а о Западној Крајини ни једно словце неће да напишу. Тек, шта рећи за село Притоку, тик уз сами Бихаћ, којег муслимани освојише послије 1998/9. године, као Шиптари на Косову и Метохији, купујући срску имовину у Притици и оконим селима око Бихаћа, подржани и потпомогнути Исламском вјерском заједницом и странкама СДА и Сза БиХ Хариса Силајџића. На дјелу је погром над српским етничким, културним и економским простором.

Село Хргар није безначајно село. У њему је половином 19. вијека радила прва српска школа за будуће свештенике. Тако су са Хргарског платоа потекли први елементарно образовани свештеници Босанске Крајине. Први учитеље српске дјеце Хргара, а и шире Босанске Крајине подучавао је и за свештенички позив припремао калуђер Иванчевић, потоњи настојатељ Манастира Гомионице. Према историјским подацима калуђер Иванчевић дошао је из Манастира Крке.

1941. године усташе из Бихаћа и Рипча запалиле су хргарску цркву Светог Кнеза Лазара косовског мученика. Послије рата комунистички режим је затро сваки траг од спаљене цркве, али народ није заборавио свето мјесто. Према најстаријим изворима на Хргару је прије спаљене и порушене цркве постојао древни манастир. Отуда се у Шематизву наше Епархије Хргар наводио као манастириште.

Иако су домаћини и организатори овог сабора позвали представнике домаће бихаћке власти нико се није одазвао. Шта више примјећено је да им није баш драго да се Срби окупљају на Хргару.

У својој бесједи Епископ Хризостом је захвалио Богу што га је благословио да посјети ово село, захвалио се Хргаранима који су организосавли ово дружење, позвао их на слогу и организованост како би измјенили несрећо тренутно стање њихова села. Посебно је нагласио вредноће које су красиле и красе село Хргар, а које они морају и требају баштинити.

Извор: Епархја бихаћко-петровачка