Епископ Хризостом: Ваш пост потврдите добрим дјелима
Велики и часни пост, или како га још називамо Васкршњи пост и света Четрдесетница, је духовно-физички процес повезан са временским периодом од четрдесет дана прије Васкрса.
Васкрс је највећи и најзначајнији празник наше вјере и наше Цркве! Васкрс је Божанска побједа ЖИВОТА над смрћу, БОГА над сатаном, ВРЛИНЕ над гријехом. Васкрс је наша ЗАЈЕДНИЦА са Васкрслим Христом. У ту и такву БОЖАНСКУ ЗАЈЕДНИЦУ морамо ући достоји, очишћени и опрани од наших гријеха, страсти и порока. Зато нам је Господ преко Цркве своје свете дао овај ПОСТ као средство очишћења и припреме за заједницу са Богом, са Христом Васкрслим.
Пост је, гледајући с поља, уздржавање од конзумирања масних јела и пића у периоду од четрдесет дана пред Васкрс. Да не би неко олако помислио да је то само пост, те да је све друго дозвољено, треба истаћи да пост подразумијева и уздржавање од прекомјерног конзумирања свих јела и пића! Јер, прекомјерност у било чему је прво искушење, а потом и гријех.
Овај вид поста је првенствено намјењен нашем организму. То је она дијета коју нам врло често здравља ради одређују или прописују љекари. Овај физички пост, односно уздржање од хране и пића помаже нашем организму, нашем тијелу, али исто тако и нашем уму, нашој души, нашем унутарњем духовном човјеку. Постоји физиолошки процес утјецаја физичког (материјалног) на духовно, психичко, умно, емотивно! Међутим, суштина поста је, како каже црквени пјесник: одстрањење зла, суздржање језика од злих ријечи и разговора, одсуство љутње и гњева, разоткривање (духовнику) рђавих жеља, злих разговора, лажи, кривоклетства. Пост је и исправљање претходно учињених грешака, сасјецање страствених помисли и пожуда, срдачна исповјест, чишћење савјести кроз свету тајну исповјести.
Чишћење савјести! Кажу свети оци да нема ништа битније у животу, нити претежније, од чишћења савјести. Савјест је писање живота. Чишћење савјести је попут савременог чишћење компјутера. Човјекова савјест и његова подсвјест су попут савременог компјутерског хард-диска у који се похрањују сви наши животни фајлови. Црквени пјесник говори о “разоткривању књига нашег живота из којих ће Бог пред свим светим анђелима његовим и пред свим светима његовим читати нашу животну књигу и разоткрити све што је остало сакривено...” И као што у хард-диск нашег рачунара уђу којекакви вируси, тако и у нашу савјест и у нашу потсвјест, тј. у хард-диск наше савјести и наше потсвјести, уђу вируси- гријеси и жестоко оштете нашу савјест, потсвјест и наше биће. Вируси гријеха и страсти оштете и покваре све у нама! Често пута потпуно нас измјене да врло често не препознајемо сами себе! Не често чујемо констатацију: па шта му (јој) је било? Па до јуче је био (била) добар (добра) дјечак (дјевојчица)? Па шта се десило? Не можемо га (је) препознати. Гријех се одмах покаже. Он има потребу да се испољава, да се надима, да се рекламира! Добри познаваоци – духовници одмах препознају гријех и узроке промјена, измјена, односно пројављивање болести. Зато је нужно потребно што чешће чистити своју савјест, своју потсвјест од силних вируса гријеха, страсти и корова, док ти опасни вируси који су напали наш живот не изазову већа и тежа оштећења, а то је духовна смрт.
Свети апостол Павле говори о томе да ми хришћани требамо постићи висину савршенства како би били ''мртви гријеху''. Бити мртав гријеху значи да кроз пост, молитву, кроз подвиг покајања и исповјести учинимо себе мртвима за гријех, односно, отпорнима за гријех. То значи, да гријех не може да нас побједи. То значи да смо себе заштитили ''антивирусним системима'' постом, молитвом, исповјешћу и светим причешћем. Не велим да нас гријех не нападне, већ говорим како је битно постићи ту висину савршенства да се сваки нападај гријеха разбије од зид наших хришћанских врлина, нашег богоприпадништва.
Трећа димензија часног поста јесте надовезујућа на претходне двије, а то је чињења добра! Сваки пост па и онај тотални и потпуни је безплодан и некористан уколико не рађа богољубље и човјекољубље. Хришћанска љубав и хришћански пост морају бити дјелотворни, а то значи стварати и чинити добра дјела по којима ће нас Бог препознати да смо његови. Сви смо чули како је Господ казао: кад учинисте једноме од ових најмањих Мени учинисте! И зато су постали благословени, свети, праведни.
Започињући велики и часни пост, ако Бог да, желим вам драго дјецо духовна, да вам овај, као и сваки други пост, буде пост очишћења, освећење и спасење! Ако пост није то онда узалуд постимо! Надам се и Богу молим да ће вам пост управо бити на спасење. Желим да овај пост испостите с радошћу и духовним задовољством, с љубављу према свима и свакоме, а прије свега према слабима и немоћнима, сиромашнима, гладнима и жеднима око вас. Помозите свима колико можете како би чињењем добрих дјела ваш пост потврдили својим човјекољубљем.
С благословом Божијим,
Епископ бихаћко-петровачки Хризостом
