Епископ хумски Јован: Беседа на Сретење Господње
У име Оца и Сина и Светога Духа. У Цркви ми прослављамо све догађаје који за нас представљају кораке на путу спасења, кораке које је за нас учинио см Господ. Њим вођени ми прелазимо те кораке на нашем животном путу, и све што је Господ некада учинио, данас за нас чини Света Црква која представља оприсутњење Христа и Његовог живота на земљи.
Сви ми који смо у Цркви и које Црква сабира, заједно са Христом корачамо кроз оно што је Он за нас учинио. Са једне стране Он нас кроз те догађаје суштински узводи у Царство Божије а са друге стране они представљају поуку и откривење. Ми нисмо без наше воље упућени путем спасења и обожења него нас Господ позива да својом вољом путујемо са Њим ка будућем царству.
Многи људи из Израиља, из других народа, некада а и данас, су очекивали и очекују некакав препород, свеопште преображење света и друштва у којем живи свако од нас, људи су очекивали да са земље нестану ратови, болести, социјална неправда, сиромаштво, насиље… Међутим, колико год људи желели да све ове пошасти нестану, ипак се и даље догађа.
Људи израиљског народа у доба Христовог доласка су очекивали да ће се појавити један велики месија. Месија је реч арамејског порекла која је на грчки језик преведена речју Христос а реч Христос значи Помазаник. Помазаник је она личност која је благодаћу Божјом, преко пророка у време Старога завета, помазана за цара или вођу народа. Тако су Јевреји очекивали да ће им Бог послати једног јаког и снажног вођу, месију који ће их избавити, пре свега, од завојевачке власти римске империје. Тај вођа кога је Бог послао Јеврејима и свима нама није заправо био цар или владар у овоземаљском смислу те речи него је био Син Божји, Онај који је донео благу вест тј. Јеванђеље о једном новом и блаженом царству. То није царство које се задобија на штету било ког човека на свету, нити је то царство које се васпоставља након проливања много крви. Господ је послао кротког Месију, Господа Исуса Христа, Који не само да није насилнички деловао него је чак, Самога Себе предао за живот света.
Велики је и славан овај догађај сретења у коме се Старац Симеон и Ана у јерусалимском храму сусрећу са Христом који је био мала беба, донесена у четрдесети дан у храм, да би се испунио Закон по ком свако прво мушко дете треба да се представи Господу и да се за њега у храму принесу жртве, тако су учинили Јосиф и Христова мајка Марија. Благодаћу Духа Светога Симеон и Ана препознају да пред њима није обично дете него дете које ће бити Месија и Избавитељ целога света. Сви ови догађаји нас данас благодатно охрабрују јер кроз њих спознајемо да је Господ Исус Христос постао један од нас, прошао кроз све узрасте људског развоја како би се оно што је људско мога да освешта благодаћу Духа Светога. Пред своје страдање Он је установио свету тајну Евхаристије која за нас представља врхунац богослужбеног живота. Када год прослављамо празник као спомен на догађај из Христовог живота или спомен на упокојења великих светитеља, ми га прослављамо евхаристијски.
Нека би Господ дао да у светој тајни Причешћа и у међусобној љубави и праштању препознамо Господа Исуса Христа као Избавитеља света и да мир са вечера љубави понесемо нашим срцима у свет као непоколебљиво сведочанство, очекујући Други и славни Христов долазак, амин.
Извор: Епархија диселдорфско-немачка
