Епископ Иринеј: Господ нека настани мир у срцима нашим
Републику Српску видим као најдивнији плод наше жртве и страдања, као Божји дар српском народу који је остао веран и одан Господу и кад му је било најтеже, као залог наше будућности и највећу одговорност коју наш нараштај има пред генерацијама Срба који долазе за нама.
Са интернет презентације Митрополије аустралијско-новозеландксе преносимо интервју који је Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски Г. Ирине дао Гласу Српске. Захваљујући великом, а ненаметљивом образовању, изузетној култури дијалога, спонтаности, дару слушања и поштовања Епископ Иринеј данас је у свијету један од најбољих представника Српске Цркве. Републици Српској од свег срца пожелио је мир и стабилност.
- Српска већ има све што јој треба; лепа је и богата својим потенцијалима, има диван и вредан народ, сада јој треба мира и стабилности да јој се укаже прилика да заблиста у свом пуном сјају. Живи и благословени били у све дане до свршетка века и нека је Божја милост у изобиљу увек са свима вама - истакао је епископ Иринеј.
ГЛAС: Преосвештени владико, рођење Христово највећа је радост хришћанске вјере, али и највећа тајна и највеће чудо у историји свијета. Колико се осјећа радост празника вјерујућег народа?
ЕПИСКОП ИРИНЕЈ: Српском народу је Божић увек и свуда био најрадоснији празник у години. Могли бисмо дуго да анализирамо како и зашто, но чињеница је да је тако. Наша вера нас учи, и то сви добро знамо, да је Васкрс највећи хришћански празник, но ви сте лепо приметили да је Божић празник када се највише осећа радост верног народа.
ГЛAС: Колико је Божић темељ свих других хришћанских празника?
ЕПИСКОП ИРИНЕЈ: Божић је дан када је Бог сишао међу људе. Када је Господ Исус Христос, Цар Васељене, из љубави према човеку огрнуо се људском природом, ушао у историју, у свет, и поживео са нама као један од нас. Наш Бог је Љубав, а Божић је управо најлепши празник те Љубави, јер нас подсећа на дан у који је Бог изволео да се као новорођенче јави човечанству које стоји и постоји искључиво захваљујући његовој љубави.
ГЛAС: У каквој атмосфери вјерујући народ дочекује Божић на јужној полулопти и колико је повезан са Србима у осталим дијеловима свијета?
ЕПИСКОП ИРИНЕЈ: Мало су специфичне околности на јужној полулопти. Овде нам Божић долази усред лета. Бадњаци су нам зелени. Није време за тешку храну и вруће напитке, ватра нам није баш неопходна да се огрејемо... Но, наш народ држи се својих обичаја и своје вере. Ипак, на бадње вече палимо бадњак на тропским температурама и на Божић када на +30 пробамо кувану ракију и божићно печење, јер ти обичаји су ипак наши. A повезани смо органски, са свим Србима свуда и у сваком добу. Повезаност са остатком нашег националног бића није нам се могла одузети ни пре неколико деценија када је писмо до Aустралије путовало и по неколико месеци, а камоли сада у време савремених комуникационих технологија.
ГЛAС: Хришћанско биће обремењено је многобројним животним страдањима и распећима, како га испунити радошћу?
ЕПИСКОП ИРИНЕЈ: Неопходно је научити да разликујемо весеље и радост. Врло често превидимо ову разлику па тиме потресамо читаво своје биће и додатно отежавамо живот. Aко пустимо Господа у своје срце, без обзира на то коликим страдањима и распећима нас овај свет оптерети, Господ ће наш живот испунити радошћу. Aко вапимо само за весељем, никада нећемо осетити истинску радост живота. Јер је весеље, само по себи, добро но пролазно, док је радост вечна.
ГЛAС: Колико православни Срби јачају у вјери и да ли је свака њихова животна нада била осмишљавана вјером?
ЕПИСКОП ИРИНЕЈ: Кажу Свети Оци, када човек успе правилно да формулише питање, већ је добио одговор на оно што га интересује. Кључна реч у вашем питању је "православни". Сваки човек чија је душа обасјана истином православља јача у вери и свака његова нада почива у Господу, односно осмишљава се вером православном. Ту Срби нису никакав изузетак и од других народа. Једнако чему имају да се надају верни Срби као и Грци, Руси, Французи или Aустралијанци и једнако ничему немају да се надају неверни Срби као и други неверни.
ГЛAС: Да ли Срби достојанствено носе свој крст и колико се у својим животним немалим тегобама укрепљују витлејемском радошћу?
ЕПИСКОП ИРИНЕЈ: Свети Владика Николај каже "Aко хоћеш да будеш добар Србин, најпре мораш да будеш добар човек". Могу са великом радошћу да кажем да је српски народ свој крст и своје страдање подносио и подноси достојанствено, стоички и изнад свега, хришћански. Ми најбоље знамо како је то остати сам, изолован и одбачен од света, али верујем да нам је то помогло да лакше одбацимо и своје илузије о свету и светској правди и да се више уздамо у Бога. Следимо заветне речи нашег светог патријарха Павла да увек и у сваком злу и добру "будемо људи"!
ГЛAС: Да ли нас вртлог свакодневице у који упадамо и проблеми удаљавају од идеала наше вјере? Како наћи излаз из тог лавиринта?
ЕПИСКОП ИРИНЕЈ: Свакако да свакоме може да се деси да га понесе та светска бујица, али наше "животно сидро" треба да бацамо у дубине реке Православља. Све што радимо у животу, било да смо монаси, ђаци, полицајци, ветеринари, службеници,... све можемо да радимо на корист и на зло себи и другима. Aко смо чврсто "усидрени" у Православљу, олује и вртлози ће и даље да нас ударају и вуку, али нас неће одвући а то је једино ка чему стремимо.
ГЛAС: Колико смо ми Срби косовски народ? Не само што смо историјски поријеклом са Косова, већ колико треба да живимо косовским идеалом? Да ли распеће нашег народа на Косову данас доживљавамо као своје сопствено?
ЕПИСКОП ИРИНЕЈ: Сваки народ који је доживео XXI век, а да наравно није настао тек у XX, има негде у својој историји забележен тај кључни моменат који га је обликовао, формирао, исклесао у оно што је данас. За нас Србе то је Косовски завет. У свету нема ниједног правог Србина који се и за секунд уплашио да ли ће нам неко отети Косово јер је то просто немогуће. Као што се Јеврејима никад није могао одузети Јерусалим, тако се ни Србима неће одузети Косово. Страдање народа је друга ствар. Aко не доживљавамо страдање свог народа, било на Косову, било у било ком другом делу српских земаља, као своје лично страдање, онда смо на путу погибељи на коме нећемо сачувати ни небеска ни земаљска блага. Но, барем што се тиче нашег народа у Aустралији, за који могу са сигурношћу да кажем, Србе овде, по речима великога Шантића "све ране нашег рода боле". Далеко смо географски, али је у нашим молитвама стално и Косово и Метохија и сваки кутак српске земље. Помажемо како и колико можемо. Сакупљамо хуманитарну помоћ и дистрибуирамо по отаџбини, посебно по Косову и Метохији, па када погледамо те цифре и узмемо у обзир трошкове живота у Aустралији, видимо да наш народ овде не даје од свог вишка него се жртвује, одваја од својих насушних потреба, а то, верујем, доста говори.
ГЛAС: Која је Ваша божићна порука вјерујућем народу?
ЕПИСКОП ИРИНЕЈ: Сваки човек који искрено истражује љубав себи и свету је Боготражитељ. Свакако, предуслов у том трагању за Богом јесте да се настани мир у срцима нашим и тек затим, преко нас, мир у свету. Пошто нам се данас роди Христос, "Кнез мира", од нас се тражи, у оној мери колико зависи од нас, да живимо "у миру са свима људима' (Рим. 12,18). Јер Он, који је "Бог мира" (Рим. 15,33) дарује нам свој мир, "а ми као сарадници Божји", по учењу светог нам патријарха Павла, "да чинимо све што можемо у остваривању мира и миротворцима да се назовемо и будемо заиста синови и кћери Његове".
ГЛAС: Колико српски народ данас живи са црквом и на темељима које нам је оставио Свети Сава и наши светитељи?
ЕПИСКОП ИРИНЕЈ: Српска Црква то је верни српски народ. Нема Цркве без народа, а кроз историју смо видели да би тешко било и народа без Цркве. Верујем да је ова чињеница усађена дубоко у свест и подсвест сваког Србина и Светосавца, па и када нисмо сасвим свесни ове истине, ми је осећамо као нешто најприродније. Пролазимо кроз тешке године али то је наш крст, зато и јесмо прави небески народ, јер је наша мера Небеска Србија.
Разговор са Владиком Иринејем обавила је Неда Симић Жерајић а интервју је уприличен у част Дана државности Републике Српске.
Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска
