Епископ Иринеј посетио парохију Светог Илије у Аликвипи

На дан када се наша света Црква сећа успомене Светог четвородневног Лазара, 8. априла 2017. године, Његово Преосвештенство г. Иринеј, по први пут као Епископ источноамерички, посетио је српску заједницу у Аликвипи, Пенсилванија.

Епископ Иринеј је стигао у пратњи г. Милана Мркаља, потпредседника Епархијског савета и дугогодишњег председника Црквеношколске општине у Аликвипи. При уласку Епископа у храм црквени хор је под диригентском палицом гђе Кети Ловрић певао Достојно јест након чега је Епископу пожелео добродошлицу јереј Бранислав Голић, парох аликвипски. 

Са благословом Епископа отпочела је света архијерејска Литургија. По прочитаном Јеванђељу о Христовом васкрсавању његовог вољеног пријатеља Лазара који је био мртав четири дана, Његово Преосвештенство је произнео веома инспиративну беседу осврнувши се на део када се каже да Исус заплака. Цитирајући Светог Максима Исповедника Епископ је упитао: -Ко је заправо заплакао, Исус као Бог или Исус као Човек? Знајући да су две природе Христове нераздвојне, Христос заплака и као Бог и као Човек! Заплака као Бог јер се растужи видевши творевину руку својих трулежну и пропадљиву (укључујући Четвородневног Лазара) и заплака као Човек потрешен губитком пријатеља којег љубљаше.

-Господ и нас гледа са истом љубављу и милосрђем као и када је био присутан на гробу Лазаревом. Добра и блага вест за нас је заправо та да и ми можемо бити позвани да изађемо из гроба као и Лазар и да можемо ући у Царство Небеско, поручио је Владика.

Током великог входа епископ Иринеј је поменуо мноштво имена, живе и упокојене јерархе наше Цркве, власти, војску, краљевски дом Карађорђевића, страдалне хришћане широм света, јерархе који су у ропству на Блиском Истоку, све чланове и подручне организације парохије и Епархије, све оне који су замолили да се молимо за њих као и оне за које нема ко да се моли. Овај тренутак је пројавио истинску саборност наше Цркве и неограничену природу богослужења.

На крају свете Литургије епископ Иринеј се обратио присутним захваливши на срдачној добродошлици и учешћу у светој Литургији. Посебно је захвалио јереју Браниславу Голићу за његов труд и залагање, као и црквеном хору Свети Илија за одговарање нагласивши да је њиховим појањем истински циљ богослужења постигнут а то је да се ”небеса спусте на земљу а да се земља уздигне до небеских висина”. Његово Преосвештенство је посебно поздравио протојереја-ставрофора Стевана Степанова који је на овој парохији провео преко 40 година, заједно са својом протиницом Аном, трудећи се и радећи као вредни виноградари у винограду Господњем.  

У поподневним часовима епсикоп Иринеј се поново састао са вернима на вечерњем богослужењу и литији поводом навечерја празника Уласка Христовог у Јерусалим. Врбица је заиста радостан дан, поготово за најмлађе чланове Цркве. Прослава је започела литијским опходом око храма и певањем тропара Обшчеје воскресеније. Одрасли су носили гранчице палме и младице врбе, а деца су звончићима и песмама пратила Епископа у свечаној поворци.

Након вечерњег богослужења Епископ је сабрао присутну дечицу у средини храма како би им објаснио значај празника. У педагошки изванредно осмишљеној конверзацији са децом епископ Иринеј је с љубављу појаснио значење иконе оставивши неизбрисив траг на душама како деце тако и одраслих. Не ограничавајући се само на тумачење празника, Епископ је поучио присутне и терминологији која није толико позната вернима који не говоре српски језик. Имајући у виду да су парохијани углавном потомци емиграната са почетка и средине прошлог века, трећа и четврта генерација православних Срба у Аликвипи готово да не говори српски језик, али су и поред тога очували своју веру, традицију, културу и обичаје неокрњене.

Овај надасве радосни сусрет је приведен крају када су се верни са свештеником Браниславом Голићем сабрали око свог Епископа у црквеној сали где је за најмлађе припремљен пригодан програм у организацији гђе Џули Тејлор, председнице Црквено-школске општине, као и родитеља и учитеља недељне школе.

Извор: Епархија источноамеричка