Епископ Јоаникије: Крштење је, ваистину, као ново рођење
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Свете првомученице Текле, у недјељу, 7. октобра, Свету Архијерејску Литургију у цркви Свете Тројице у Башчи код Рожаја. Празнично сабрање је увеличао чин саборног крштења тридесетак мјештана Башче и сусједне Грижице.
Преосвећеном Епископу Јоаникију саслуживали су свештенослужитељи Епархије будимљанско-никшићке: јереји Ненад Бубања и Милан Станишић, парох рожајски и јерођакон Агапит Драгојевић, сабрат манастира Ђурђеви Ступови. Током литургијског сабрања обављено је саборно крштење у којем је свету тајну миропомазања примило тридесетак нових чланова Цркве Божије. Вјерном народу обратио се Владика Јоаникије, говорећи о крштењу као духовном рођењу човјековом, за које људска душа, како је истакао Преосвећени, никад не застаријева.
“Има у овом привременом и пропадљивом свијету нешто што не пропада, а то је људска душа. Човјек никада не застаријева за Божију милост и Божију љубав, па је погрешно када одрасли, зрели људи мисле да у поодмаклим годинама не могу да се мијењају, те из тог разлога не желе ни да се крштавају. По земаљским мјерилима, човјек не може да се мијења, а то није добро, јер у било којим годинама да је човјек, ако га осјени љубав Божија и милост Божија, Божија правда и Божија истина, он се одмах промијени, промијени се његово расположење, његове мисли, његова осјећања, промијене се, наравно, на боље, а то је само мали знак онога шта значи крштење у животу човјековом“.
“Крштење је, ваистину, као ново рођење. Ми смо се сви једном родили тјелесно од својих родитеља, али крштење водом и Духом, по ријечи Божијој, онако како то чини Света Црква Божија по Божијем откривењу, Божијој заповијести, то је духовно рођење. Као што се човјек једном рађа од својих родитеља долазећи на овај свијет, тако се и духовно рађа; као што се човјек не може више пута родити, ни крштење се не понавља, јер то је духовно рођење и не може се више пута крштавати. Онај ко се роди, да би живио мора ,да дише, јер без дисања нема живота. Дијете када се роди, оно удахне и почиње дисање и докле има дисања, дотле има и живота, а у духовном смислу свето миропомазање које сте примили почетак је духовног дисања, јер они који су крштени и Светим миром помазани увијек, свуда и на сваком мјесту могу својом молитвом да призову Светог Духа, да призову милост Божију, онај благи повјетарац Духа Светог и милости Божије која увијек просвећује оне који су крштени, који се Богу моле, који се труде да живе по божанским заповијестима“, казао је Преосвећени Владика.
И као што дијете, када се роди и почне да дише, мора одмах да се храни како би живјело, тако и у духовном погледу сваки крштени хришћанин има позив од Бога да се храни небеским хљебом, који се ломи и раздјељује вјерном народу на Светој Литургији.
“Бог је дао свом народу небески хљеб да бисмо духовно могли да живимо, и на свакој Светој Литургији ми ломимо тај небески хљеб и раздјељујемо народу, а то је Свето причешће. Као што се свакодневно хранимо у својим домовима, тако и у дому Божијем кад се год сабирамо, ми православни хришћани имамо позив од Бога да се нахранимо небеским хљебом да бисмо живјели новим животом, да би Божија благодат и Божија милост испуњавала наше срце и наше расположење, да бисмо носили Небо у својим душама, својим срцима, својим мислима, а то је драга браћо и сестре, нови живот.
Нема праве племенитости, нема правог истинског добра, правог истинског доброг дјела без свете вјере православне. Зато је најважније у овом животу научити свету православну вјеру, а ми смо, на жалост, своју вјеру били запоставили, али увиђамо полако колико је она важна, сјетили смо се и, хвала Богу, добро је што смо се сјетили, јер, ево, враћамо се Цркви, крштавамо своју дјецу, а крштавамо се и ми одрасли, мада нас има још много некрштених, градимо цркве, украшавамо их, сабирамо се у њима. То је добар знак, даће Бог да се вратимо на прави, истинити пут Божији, на пут наших предака који су за вјеру живјели, за вјеру страдали и сматрали да је у животу најважније очувати вјеру, свој језик и своју душу“, истакао је Преосвећени.
Благосиљајући и честитајући новокрштенима почетак новог духовног живота, Епископ Јоаникије је своју бесједу закључио архипастирском поуком:
“Нека буде срећно и благословено крштење! Свима који су се данас крстили, ова света служба и свето причешће нека буду на здравље и на спасење, на благослов вама и вашим домовима, вашим породицама. Како сте ову цркву лијепо почели да градите, тако исто дивно да је завршите и, ако Бог да, ускоро да је освештамо, а онда да се сложно у њој сабирамо и Богу молимо; да буде што више љубави и слоге у нашим породицама, међу комшијама, рођацима, пријатељима! Чувајте породице од сваког оптерећења, гледајте да се породице обнове, да се момци на вријеме жене, да дјевојке не губе вријеме, него да ступају у брак и оснивају своје породице, не гледајући на материјалну страну, него је најважније да се испуњавају заповијести Божије. Узалуд сва богатства овог свијета кад нема слоге и духовног добра у породици; кад нема задовољства, никаква материјална богатства то не могу надомјестити. Тамо гдје има слоге и љубави, биће и сваког другог добра. Бог ће помоћи, помоћи ће људи и анђели Божији. Морамо да охрабримо младо покољење, јер нам је, на жалост, породица много запуштена. Али, дај Боже, поправићемо се. Нека је срећно и благословено!“
Извор: Епархија будимљанско-никшићка
