Епископ Јоаникије: Са народом све делимо

Пре десет година, на празник Свете Марије Магдалине, у трон Епископа будимљанско-никшићког уведен је Владика Јоаникије.

- Период од 350 година је исувише дуг за обично људско памћење. Од старе светосавске Епархије будимљанске, од њеног укидања, у народном памћењу није остало скоро ништа до дана њене обнове, осим ретког помена. Једино се у беранском крају још увек чешће помињао последњи Митрополит будимљански Пајсије Колашиновић, који је средином 17. века убијен на свиреп азијатски начин од стране турске силе - жив је одран и мучен док није душу испустио. Тада је турским насиљем и Епархија укинута. Са обновом Епархије обнавља се и памћење, али кроз обнову живота. Духовно богатство старе епископије и њених светиња претаче се у живот нових генерација као што се сокови из старог али здравог корена претачу у младице, каже Епископ Јоаникије.

Десет година је ни дуг, али ни кратак период у коме се издешавало пуно тога у Црној Гори, Митрополији, Епархији будимљанско-никшићкој, али и у Српској Православној Цркви.

- Ми који смо примили епископску службу свакодневно смо изложени суду јавности, и ми и наш рад. Лично сам више склон да радим и идем напред него да правим анализе и гледам уназад. Можда је добар путоказ летопис ове Епархије, у којем су забележени само важнији догађаји после обнове. То је добар подсетник на ток обнављања светиња, парохија, монашких заједница као и на мноштво културних догађања која су у доброј мери допринела јачању вере и обнављању свести о духовним коренима народа. Стање у Епархији наравно није без проблема различитих врста. Јасно је да ми делимо и добро и зло са својим народом и друштвом у целини. Горући проблеми у северној Црној Гори - забрињавајући пад прираштаја, незапосленост, наркоманија и свеопшта запуштеност - болно се одражавају и на живот Цркве...

Нарочито поносни

Све је више манифестација и догађаја у организацији епархије који окупљају велики број верника. Имамо традиционалне културне манифестације: „Дани Светог Василија Острошког“, светосавске академије по свим градовима у Епархији, „Светосимеоновску академију“ у Беранама, „Видовданско пјесничко бденије“ у Ђурђевим ступовима, „Духовну академију“ у манастиру Пиви за Успеније Богородице и слично. Све су то догађања на која смо заиста поносни.

Епархија је покретач и многих културних догађања?

- У прилично неповољним околностима ми смо покренули неколико важних културних пројеката. Ево већ пуних десет година излази епархијски лист „Свевиђе“, који прати црквена догађања и обрађује актуелне теме из области богословља, српског језика, историје, уметности и народне традиције. Епархија је заједно са Компанијом „Мона“ из Београда оснивач значајне књижевне награде „Извиискра Његошева“, која се додељује сваке друге године. Њен жири је, на нашу радост, поставио високе захтеве за одабир кандидата, о чему довољно говоре имена досадашњих добитника: Миодраг Павловић, Рајко Петров Ного, Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије. Запаженим публикацијама монографског и научног карактера: „Манастир Подврх код Бијелог Поља“, „Шћепан поље и његове светиње“, „Саборна црква у Никшићу“, „Споменица Вучедолске битке“, скренули смо пажњу културној јавности на незаобилазне теме из црквене и националне историје овог подручја, које није довољно изучено.

У протеклој деценији обновљене су бројне, али и изграђене многе светиње.

- И пре обнове Епархије, наш народ се у доброј мери био вратио својим светињама од којих се, осим малог стада Христовог, био удаљио у време комунизма. Духовној обнови у целој Црној Гори дао је велики замах Митрополит Амфилохије још пре двадесетак година. Са васпостављањем Епархије народ на њеном подручју још јасније је сагледао потребу и смисао обнове светиња и свог активног укључивања у живот Цркве. Са обновом старих и са подизањем нових светиња најлакше се подиже свест о нашим духовним коренима, а они који су се од вере удаљили имају прилику да се на најлакши начин врате и вери и Цркви. Заправо, да дођу к себи, своме дому и огњишту.

Следеће године слави се 800 година од изградње манастира Ђурђеви Ступови. Како ће тај датум бити обележен?

- После Студенице, Хиландара и Жиче, дошао је ред на ове беранске Ђурђеве Ступове да прославе свој 800-годишњи јубилеј. Потрудићемо се да организујемо прославу на највишем црквеном нивоу. Нашли смо разумевање код председника Вујановића и премијера Лукшића да та прослава добије карактер и државне свечаности пошто су прихватили да се ради организовања прославе оснује одбор на нивоу државе чији је председник г. Вујановић. Надам се да ће држава помоћи да се овим поводом обнове манастирски конаци и направи ризница за презентацију културног блага Ђурђевих Ступова и околних светиња.

Пре десет година упутили сте сталну поруку верницима - чините добро, душу своју спасавајте. Шта им данас поручујете?

- То исто и додајем реч Светог апостола Павла: „А добро чинити да нам не досади, јер ћемо у своје вријеме пожњети (плодове доброг чињења) ако не малакшемо“.

Обновљено 120 светиња

У саставу Епархије будимљанско-никшићке данас се налази десет општина - углавном на северу Црне Горе - Андријевица, Беране, Бијело Поље, Жабљак, Мојковац, Никшић, Плав, Плужине, Рожаје и Шавник. Оне заузимају 52 одсто територије Црне Горе. На простору који захвата Епархија живи 242.585 становника, односно око 39 одсто становништва у држави.

Од обнове Епархије, поред постојећих светиња обновљено је и изграђено 120 манастира, цркава и конака у којима је више од 30 свештеника уз још педесетак монахиња и монаха.

Извор: www.novosti.rs, Милутин Секуловић, 3. август 2012.