Епископ Јоаникије служио Литургију у манастиру Мајсторовина
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је у Недјељу о митару и фарисеју, на празник Светог свештеномученика Климента Анкирског, 5. фебруара 2017. године, свету архијерејску Литургију у манастиру Мајсторовина. Саслуживало је свештенство и монаштво Епархије, уз молитвено учешће сабраног вјерног народа.
Ријечима архипастирске бесједе обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије, који је казао да са овом недјељом, која је посвећена Митару и Фарисеју, почиње припрема за Велики Васкршњи пост. -Тјелесни пост још није почео, али почиње духовни, а то нам указује на разлику која постоји узмеђу тјелесног и духовног поста. Тјелесни пост, уздржавање од мрсне хране, сувишног јела и пића, је неопходна припрема за оно што је много узвишеније. Нико не може да каже да тјелесни пост није потребан, него је само важан духовни, међутим, као што један такмичар не може да изађе на такмичење ако се није припремао, вјежбао, осим да доживи пораз, тако ни ми не можемо да крећемо према духовном посту ако претходно не савладамо тјелесни пост. Тјелесни пост није циљ сам по себи и самом себи, нити је то нарочити доказ да је неко посебно побожан и добар. То је само почетак, а оно што слиједи је циљ, то је оно што је важно, казао је Владика будимљанско-никшићки.
-Постимо, кајемо се, исповједамо своје гријехе да бисмо били ближи Богу, да бисмоуклонилипрепрекугријеха, помрачења и отуђења,између нас и Бога. Господ нас својом ријечју данашњег Светог јеванђеља опомиње како треба постити и Богу се молити. Бјеше човјек који чита Свето Писмо, Богу се моли, извршава заповијести, али је почео тиме да се поноси,па када стане на молитву прво то истиче: Боже, ја дајем милостињу, постим, Богу се молим, читам Свето Писмо. То је фарисеј, једна струја религиозна код старих Јевреја која је много полагала на изучавање Светог Писма и држала се строго свега што пише у Светом Писму. Али, гдје је погријешио човјек о коме смо данас слушали Свето Јеванђеље? У томе што је мислио да је то нека његова заслуга, што је мислио да је заслужио Божју љубав више него остали и да је Бог дужан њега нарочито да истакне, помилује и награди. Почео је да се хвали својим заслугама, а шта су наше заслуге пред Богом? Бог Свемогући Творац неба и земље Који види свачије срце, свачију душу, свачије осјећање, Он и анђелима налази недостатке, анђели пред Њим дрхте и не смију да приступе Његовом престолу, а камоли грешни човјек да се усуди да се хвали нечим. Оно што ми чинимо добро јеако Богу то принесемо са смирењем, са покајањем, са љубављу“, поучавао је Његово Преосвештенство, указујући на опхпођење другог човјека, који је стајао истовремено на молитви и био грешан, али је спознао своје гријехе.
-Био је цариник, а то значи да је отимао од других, живио на рачун других, углавном од туђе муке, злоупотребљавао свој положај, али се сјетио да је грешан, па је стао негдје у дну храма и са великим покајањем и сузама тражио опроштај од Бога: "Боже, милостив буди мени грешноме. Онај први, фарисеј, извршава Божје заповијести, али се хвали са тим, иначе та хвалисавост није добра уопште, а други, стварно је грешан човјек, али се каје, пролива сузе и тражи опроштај. Можда би се Господ смиловао на молитву и овог човјека који је праведан, али му није примио молитву у том тренутку зато што је он говорио: Хвала ти Боже што нисам као овај. Тај човјек, какав је год, створен је по слици и прилици Божјој, боголик је,а та боголикост је, нарочито, дошла до изражаја када се кајао за своје гријехе, када је сазнао свој гријех пред Богом изатражио опроштај,тражио је милост Божју од свег срца и није гледао колико је он бољи од неког другог, него је своје гријехе осуђивао, одбацивао и тражио милост Божју, бесједио је Преосвећени Епископ г. Јоаникије.
-Данашња јеванђељска прича, поручио је Владика,упућује нас на побожност, на молитву, на љубавпрема другима, да се не узносимо над ближњим својим, него да му увијек приступамо, као што је Свети отац Јустин говорио, на голубијим ногама. Тако треба да приступимо Васкршњем посту који долази,да почемо да се припремамо, већ је почео духовни пост, и да знамо да је тјелесни пост добра, неопходна, неизоставна припрема за духовни пост, за нешто много узвишеније. Сабрани вјерници су приступили светој тајни причешћа.
Извор: Епархија аустријско-швајцарска
