Епископ Јоаникије служио у никшићком Саборном храму

У недјељу о митару и фарисеју, 21. фебруара 2016. године, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је свету архијерејску Литургију у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу.

Саслуживало је свештенство архијерејског намјесништва никшићког и свештеномонаштво Епархије. Сабраном народу архипастирском бесједом обратио се владика Јоаникије, који је вјернике поучавао о одјељку из прочитаног Јеванђеља, који говори о покајаном царинику и гордом фарисеју.

„Животно искуство нас учи да када је човјек у опасности, тешкоћама, у неким гријесима, несрећама не треба да пада у очајање, нити да губи наду, јер многи који су били у опасностима нашли су спас, многи који су гријешили поправили су цио свој живот и од грешника постали праведници и светитељи Божји. То нас учи животно искуство, а томе нас учи и Црква Божја. Ако бисмо она два човјека, о којима смо данас слушали из Светог Јеванђеља, онога, који је себе назвао праведником и оног цариника, који се кајао, упоредили са бродом који улази у луку могли бисмо наћи некакве сличности“.

„Претпоставимо, драга браћо и сестре, да је тај човјек (фарисеј), заиста, био праведан и да је испуњавао све заповијести Божје, да није чинио никакве јавне гријехе, а и од тајних се чувао. То је, по неком нашем људском поимању, да кажемо, праведан човјек. Али, Господ Исус Христос својом ријечју потврђује да то није довољно и да том човјеку, тој праведности нешто важно недостаје. Тој праведности и том праведнику, који се заиста трудио да испуњава Божје заповијести фали и смирење, и покајање, а што је најважније, фали му самилост, човјекољубље, саосјећање истинско, људско за ближњег“, казао је Његово Преосвештенство.

Владика је додао да је фарисејево саосјећање било нељудско, јер се молио Богу ријечима: Хвала ти Боже што нијесам као овај, ево, како сам ја праведан. Због те помисли, због те ријечи, таквог погрешног закључка његова молитва била је одбачена.

„А овај други човјек, бјеше сигурно грешан, али се искрено кајао. Њега можемо поредити са оним човјеком који је у опасности, па је нашао спас кроз покајање. Кајао се искрено, од срца, није осуђивао никога осим себе самог. Његово истинско покајање Господ је примио, његову кратку молитву: Боже, милостив буди мени грешноме, примио је Господ као да је вршио цијело бденије и још много више. Шта је овог човјек привело у такву Божју близину, драга браћо и сестре? Привело га је покајање. Јер, покајање је и нада, покајање је вјера, покајање је племенитост, спремност на промјену. То је оно што нас доводи у близину Божју,а то нам показује да Бог љуби и грешнике и праведнике. Бог се радује праведницима који се труде, али праведници треба да стичу смирење. Тек ће тада правда њихова заблистати као сунце. Ако нема смирења и највећа врлина се помрачује, губи вриједност, претвара се у своју супротност“, поручио је Преосвећени Епископ г. Јоаникије.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка