Епископ Јоаникије служио Свету Литургију Апостола Јакова

На дан светог апостола Јакова Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је са свештенством Литургију светог апостола Јакова. Ова литургија се у нашој Епархији служи традиционално сваке године на овај празник.

Ова божанска Литургија је најстарија хришћанска литургија, коју је својим богонадахнутим устима изрекао свети апостол Јаков, будући први епископ мајке свих цркава - Јерусалимске цркве.

Ова се Света Литургија редовно служила: у Јерусалиму и Палестини, на острву Закинту, на острву Кипру, у Александрији, на Синајској Гори, и у јужној Италији, званој, Велика Грчка. У Цариграду се само понекад служила уместо литургије светог Златоуста и светог Василија, па се временом гасило предање служења ове литургије. Од 19-ог века поново се јавлја ревност за служење исте; служи се у Јерусалиму и другим местима, двапут годишње и то: на празник светог апостола Јакова (23. октобра) и у Недељу по Пождеству Христовом (Богоотаца), када се после светог цара Давида и праведног Јосифа помиње и свети апостол Јаков. На острву Закинту изгледа да није ни престајала пракса служења ове литургије једанпут годишње, 23. октобра.

Треба имати у виду да се чин ове литургије од апостолских времена до данас донекле изменио, јер су додате неке песме, као „Јединородни Сине...", „Свјати Боже...", „Символ вере" и друго. И у опште временом је добила спољни изглед византијског типа литургије светог Златоуста и светог Василија.

На овој Литургији проскомидија се врши као у древна времена пред сам велики вход, зе време певања Херувимске песме „Да молчит всјакаја плот человјеча..." Многи су мишљења, међутим, да се тада троши много времена, зато је ушло у праксу да се проскомидија врши пре почетка свете литургије, као на литургији светог Златоуста и светог Василија.

Ова Литургија је била непозната у пракси Српске православне цркве, сем што постоји на српскословенском језику један рукописни служабник из 17. века у манастиру Хиландару, по чему се може закључити да је она у то време служена у манастиру. Године 1938. Руска загранична црква је издала превод са грчког ове литургије у Владимирову, па је понегде из истог служабника и у Српакој цркви служена, као и у последње време и манастиру Хиландару, по угледу на све грчке манастире у Светој Гори, који је са великом ревношћу и љубављу служе у поменуте дане.