Епископ Константин прославио јубилеј

На дан Св. Великомученика Прокопија, у четвртак 21. јула, Његово Преосвештенство Епископ средњоевропски Г. Константин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Св. Архангела Михаила у Филинген-Швенингену, у немачкој савезној држави Баден-Виртенберг. Преосвећени Владика је овом приликом прославио и двадесету годишњицу своје хиротоније (Фото галерија: https://picasaweb.google.com/105816506182021601658/21072011#).

На Светој Литургији, Преосвећеном Г. Епископу саслуживали су протојереј Братислав Божовић, архијерејски намесник за Јужну Немачку и парох штутгартски, протојереј Бранислав Чортановачки, архијерејски намесник за Баварску и парох минхенски, као и надлежни парох, протонамесник Миленко Марковић. Свечаном Богослужењу у Филингену присуствовали су и протојереј Марко Јовановић из Франкфурта и јереј Алекса Милинковић из Манхајма.

Његово Преосвештенство Епископа средњоевропског Г. Константина хиротонисао је блаженопочивши Патријарх српски Павле 21. јула 2011. у Саборној цркви у Београду, уз саслужење осам архијереја. Дана 1. септембра исте године, Владика је уведен у трон Епископа средњоевропских од Преосвећеног Епископа шабачко-ваљевског Г. Лаврентија, његовог претходника.

Кратка биографија Епископа Константина

Епископ средњоевропски Г. Константин (у свету Крста Ђoкић) родио се у Горњем Црњелову у Семберији 26. септембра 1946. године. Српску православну Богословију Св. Арсенија Сремца у Сремским Карловцима завршио је у првој послератној генерацији 1967. године. Замонашио се 28. марта 1970. године, а Богословски факултет завршио је 1974. године у Београду. Радио је као службеник и секретар Епархије зворничко-тузланске од 1. марта 1970 до 30. августа 1979, а једну годину провео је у Америци на учењу језика и даљем научном усавршавању. Од 1978. до 1982. био је предавач у Богословији Св. Три Јерарха у манастиру Крка. Од 1982. до избора за епископа средњоевропског 1991. године био је професор и главни васпитач у богословији Св. Арсенија Сремца у Сремским Карловцима.

Посвећујући посебну пажњу унутрашњој мисији односно бољем организовању црквеног живота, Епископ преко епархијских органа оснива велики број нових Црквених општина и парохија, поставља нове младе свештенике како би сваки верујући човек у својој близини имао могућност да посећује редовно света богослужења. Тако је у последњих двадесет година основано око 40 нових црквених општина у градовима Немачке, Аустрије, Швајцарске и Лихтенштајна, а многи старији црквени центри добили су нове парохије, тако да сада у многим великим градовима на територији Епархије средњоевропске делају два или више свештеника.

Градитељство и обезбеђивање трајних решења богослужбеног простора добија велики замах у последњих 20 година. Упорношћу и сталним указивањем на неопходност куповине црквених центара Његово Преосвешенство Епископ Г. Константин пробудио је код благочестивог народа жељу да се и на овим просторима покаже као народ Светога Саве који за собом увек оставља богомоље као трагове свога постојања.

У току рата у нашој Отаџбини велику бригу око скупљања и слања помоћи преузела је и Епархија средњоевропска. Једна од највећих акција која се још увек спроводи јесте брига о деци ратној сирочади. У сврху организованијег рада на овом пољу основана је и епархијска човекољубна Комисија «Дијаконија» која је помогла да се последице разарања и страдања у Отаџбини лакше поднесу. Народне кухиње у Крагујевцу, Куршумлији, Београду, као и велика помоћ избеглицама биле су само један део активности која је ова комисија, заједно са немачким и другим партнерима, остварила у то доба.

Бринући се о свему овоме, Епископ није запостављао ни бригу о свештеничком подмлатку. Тако је на новоосновани Православни богословски факултет у Минхену послао велики број кандидата, а многи студирају и на Богословском факултету у Београду и у Фочи. Истовремено велики труд и бригу посветио је настави православне веронауке, која се у појединим деловима Епархије предаје и у државним школама.

Непосредно после свога доласка у Епархију, Епископ Г. Константин обнавља излажење епархијског листа «Црква» који излази четири пута годишње у тиражу од 12.000 примерака, а који служи за мисијске потребе Епархије.

За време Епископа Константина основан је Фонд за мисију Епархије средњоевропске, из кога се материјално помажу новоосноване црквене општине, градња нових храмова и издавачка делатност.

Такође је установљен и «Фонд омладине» из кога се материјално помажу активности младих на епархијском нивоу и обезбеђују стипендије за студенте и богослове.

Коначно, за време преосвећеног Владике Константина основана је и епархијска Информативна служба која редовно информише српску јавност о догађањима унутар Епархије, а медијима и заинтересованим читаоцима на немачком говорном подручју шаље вести везане не само за Епархију већ и за целу Српску православну цркву на немачком језику. Тако медији немачког говорног подручја имају прилику да се о животу Српске православне цркве информишу са самог извора.

Извор: Епархија средњоевропска