Епископ крушевачки Давид: Наша епархија је као неко живо и здраво, напредно и полетно дете

Ваш непосредан, досадашњи утисак о Крушевцу, епархији, верницима, с обзиром на то да сте се активно укључили у живот града?

- Крушевац је био, и остаје царски град, све док буде било у вољи Господњој, и по промислу Господњем да он постоји; и да опстојава у свему што га у садашњости и у будућности буде сналазило. Нисмо наивни да не знамо, и да не видимо слабости људи, па и самих Крушевљана. На крају крајева, то смо могли сазнати на основу долазака многих људи из Крушевца и његове околине током четири месеца нашега присуства у овом чудесном граду, и на основу онога што су нам дивни Крушевљани говорили о себи и о својим проблемима, о својим тешкоћама и слабостима. Али све су то, по нашем мишљењу и расуђивању, само садржаји њихових, и наших живота, све су то само слике о њима и о нама, но не и све оно што може исцрпети тајну људског бића, и људског постојања, сада и овде, и у Крушевачкој епархији.

Наша епархија је дословце тек рођена, и то као неко живо и здраво, напредно и полетно дете. Она је довољно пространа и насељена православним хришћанима, довољно богата и живописна у вишеструком значењу и садржају те речи да бисмо се бојали за њу да неће моћи преживети своје рођење. И те како је она витална за сопствени опстанак, раст и развој. Њени верници, односно епархиоти су деликатни и осетљиви,  простосрдачни и добронамерни, болећиви и дружељубиви људи, са самосвешћу, огромним људским искуствима и стручним знањима; и све то уз једну бистрину и спонтаност, отменост и господство.

Да ли се планира да Крушевац, са Епархијом добије и неку врсту института, теолошких студија, издавачку епархијску делатност, радионице и школе црквене уметности?

- За почетак планирамо устаљивање и унапређење трибина: богословске и философске, књижевне и научне; редовно излажење епархијског листа и монографије о епархији; едицију изабраних дела савремених теолога и шематизам епархије; теоретско и практично развијање медиологије и медија (филма и телевизије, радија и позоришта) те епархијскога сајта; богомољачке и гусларске, фолклорне и музичке активности; отварање и интеграцију занатских и уметничких радионица кројачке и каменорезачке, сликарске, дуборезачке и столарске; поспешивање шумарства и виноградарства, црквенога градитељства и обнове црквених здања...

Извор: Победа, 30. децембар 2011. године, страна 8