Епископ Лукијан на Видовдан служио у манастиру Златици

Братство светосавског манастира Златице у Епархији темишварској, свечано је и молитвено, заједно са многобројним православним верницима околних места и гостију, прославило 631 годишњицу Косовског боја.

Празник Видовдана је поред Савиндана, најзначајнији празник за српски народ, који живи и војује своју битку опстанка у расејању (па и у Румунији), у непосредној близини матице, на самој (левој) обали Дунава и Нере.

Света Литургија, литија, резање славског колача и помен свим војсковођама, војницима (мученицима и новомученицима) погинулим од Косова до данас, представљају централна дешавања видовданске прославе овдашњих Срба у древном манастиру, које од Србије, реално гледајући, не деле две реке, већ добро познати мировни уговор склопљен по завршетку Великог рата. Још један у предугом низу толиких ратова и страдања у којима је и немали број добровољаца из ових крајева изабрао да се бори и страда, баш као и косовски страдалници за царство небеско, бранећи свој национални идентитет и православну веру. Као да су на уму и они имали само некадашњу мисао светог кнеза Лазара: Умримо да вечно живи будемо!

Свету архијерејску Литургију, која је почела у 10 часова, у источном делу манастирске порте која је била испуњена вернимнародом, служио је Његово Преосвештенство Епископ будимски и администратор темишварски Г. Лукијан, коме су саслуживали:протојереј-ставрофор др Маринко Марков, архијерејски заменик, јеромонах Варнава (Кнежевић), гост из будимске епархије, јереј Душко Кључар, парох у Српској Пожежени, јереј Дејан Жигум, парох у Дивићу, архиђакон Инокентије (Лукин) и протођакон Миодраг Јовановић.

На прозбе су одговарали свештеници архијерејског намесништва соколовачког. Литургији су поред многобројног верног народа из више околних места, присуствовали и високи гости са својим пратњама: г. Владан Тадић, генерални конзул Републике Србије у Темишвару, г. Огњан Крстић, председник Савеза Срба у Румунији, г. Славољуб Аднађ, српски посланик у Парламенту Румуније и г. Олга Гица, председник месне општине Соколовац.

Пригодну беседу је одржао протојереј др Васа Лупуловић, парох у Решици, који је своје обраћање присутнима отпочео речима светог владике Николаја Велимировића:

-Крст је сведочанство свете љубави, а ко то сведочанство не покаже, нема свете љубави у себи. Народу српском небеса су понудила тај Крст, а ми смо се за њега једнодушно определили и постали Крстоносни народ. Сама борба за крст већ означава победу, без обзира на коначни исход. Ко са крстом светим страда и бори се под њим, има поуздано јемство победе. Косово јесте војнички пораз, али истовремено и блистава духовна победа. Са славом земаљском дошло, као све овоземаљско прошло- а наш пораз оста победа за сва времена, овенчана славом небеском, која је за увек и довека. Као хришћани, ми Срби смо осетили духовну суштину опредељења нашег кнеза Лазара, његове личности и онога што се одиграло на Косову пољу пре више од шест векова. Косовски завет је свечана обнова Светосавског завета, наравно у другим историјским приликама. Косовски завет је настао нашим слободним опредељењем и у томе је величина српског народа. По речима митополита Амфилохија (Радовића): ,,Без Косова ми би постали маса без смисла и циља, која би само по језику наликовала на своје претке и која би полако изумирала. Не може бити говора о томе да се Косовски завет своди на неки екстремни српски национализам или шовинизам, на снове о стварању не знам какве и колике Србије и томе слично, јер би то значило да Црква служи нечему пролазном и пропадљивом, чак веома грешном, пошто би се на тај начин из Косовског завета сасвим искључио Христос Бог.” Порука и поука овог празника је дасве што радимо мора бити у духу нашег Косовског завета, односно следовања Господу Исусу Христу. То је једини пут који нас води спасењу и Царству небеском, које је за увек и довека.

После светог причешћа и отпуста свете литургије, свештенство и присутни народ су уз литију сишли до оближњих темеља старе манастирске цркве и извора, чија вода, према народном веровању, поседује исцелитељску моћ, где је прочитано свето јеванђеље уз молитвене јектеније и кропљење освећеном водом. На платоу испред манастирске цркве је уследио чин благосиљања кољива и резања славског колача. Домаћини овогодишњег манастирског сабора су били г. Славољуб и Силвана Трујкић са својом породицом из Мачевића, док је ту част за наредну годину свештенику Маринко предао члановима општинске управе из Соколовца, на челу са председницом г. Олгом Гица.

Овом приликом, епископ Лукијан је освештао и новосаграђену капелу, која је подигнута непосредно поред манастирске цркве, а за потребе прислуживања свећа, а која је посвећена преподобном Никодиму тисманском. Испред капеле је одслужен и помен свим пострадалим војсковођама и војницима, погинулим од Косова до данас, на бранику вере православне и имена српског.

Извор: Епархија будимска