Епископ Методије богослужио у Буенос Ајресу

Његово Преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије служио је 1. септембра 2018. године, на празник Светог мученика Андреј Стратилата, свету архијерејску Литургију у храму Рождества Пресвете Богородице у Буенос Ајресу.

Преосвећеном Владици саслуживали су свештенство Епархије буеносајреске и Митрополије црногорско-приморске уз молитвено учешће Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија и Његовог Преосвештенства изабраног Епископа буеносајреско и јужно-централноамеричког г. Кирила.

После светог причешћа верном народу архипастирском беседом обратио се владика Методије који је подсетио: -Данас прослављамо Светог мученика Андреја Стратилата и са њим пострадалих 2.593 мученика. Не можемо да се не сјетимо те идеје жртве и жртовања, која је основ и главни израз живота, казао је Владика и истакао да су и жртва и жртвовање духовни садржај живота и оно прво откривење живота.

Епископ Методије је истакао да поред многих аспеката жртвовања, оно главно и суштинско јесте богослужење – центар у који се се сливају све пројаве жртве и жртвовања а то је одрицање од себе, приношење себе и преображај: -Прво одрицање од себе, то је оно што је Христос рекао Ко се не одрекне себе и не узме крст свој и не пође за мном тај није достојан Царства Небеског. Шта значи одрећи се самога себе? То значи одрећи се онога умом створенога ја, односно онога што ми мислимо да јесмо а то је тзв. наш его.

Владика је објаснио да ми своје осећање себе изводимо углавном из спољашњих ствари, то јесте у зависности од онога који посао обављамо, колику плату примамо, који чин или звање имамо, или каквог смо физичког изгледа, какве посебне способности имамо, какво породично порекло имамо и какву имамо колективну идентификацију, којој заједници припадамо, раси или народу.

-На крају ће смрт да погаси све те наше спољашње идентитете, за које смо истински мислили да смо ми до краја. Христос нам управо и говори у Јеванђељу да ћемо се на крају морати одрећи свих спољашњих идентитета, јер је смрт та која све на крају гаси, па чак тамо нема ни мушкога ни женскога. Кад се свега тога још за живота овдје одрекнемо, одрекли смо се тога што ми мислимо о себи и то значи да смо умрли за овај свијет. И ко умре прије него што умре, тај ће видјети да смрти не постоји, истакао је Епископ диоклијски Методије и додао да друга пројава жртвовања, односно богослужења, јесте приношење а то значи давање.

-Давање као припадност заједници, односно заједничарењу, као што кажемо и у светој Литургији кад приносимо – узносимо Господу дарове Твоје од твојих, теби приносећи ради свих и за све. У том одрицању од себе и у том давању себе догађа се једна тајна која се зове преображај. То су нестворене, благодатне, божанске енергије којима се напајамо у светим тајнама у богослужењу, казао је  Епископ диоклијски г. Методије у надахнутом слову јерном народу сабраном у храму Рождества Пресвете Богородице у Буенос Ајресу.

Извор: Митрополија црногорско-приморска