Епископ Никодим: Вратимо се Господу да бисмо нашли спасење
У Недељу блудног сина, 4. фебруара 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ далматински г. Никодим служио је свету архијерејску Лиургију у Бенковцу. Мноштво верног народа окупило се у цркви Рођења Светог Јована Крститеља како би у светом сабрању узнели Господу своје молитве. Том приликом могли су чути јеванђељску причу која има вишеструку симболику и веома важну поуку за све људе.
-Та прича говори о човеку који је имао два сина и када му је млађи син затражио да подели имање и да му оно што му по наследству припада, овај је тако и учинио. Млађи син узе са собом све своје имање и оде у неку далеку земљу где је живео раскалашним животом све док није остао без ичега. Утом у тој земљи завлада тешка глад и немаштина и он би принуђен да чува свиње код неког човека у пољу, а при том ми нико није давао ни за храну, већ је желео да се нахрани од „рошчића које свиње једу“. Живећи тако он дође себи и схвати да код његовог оца има посла за многе раднике, те одлучи да се врати кући. Док је још био подалеко од куће угледа га отац његов и потрча му у загрљај, а изгубљени син му на то рече: „Оче, згреших и небу и теби и нисам достојан да се зовем сином твојим“. На то отац нареди слугама да му се донесу најлепше хаљине и да се приреди велико весеље, рекао је владика Никодим и нставио:
-Враћајући се кући из поља старији син чу весеље у кући и упита једног слугу о чему се ради. Када је чуо да је отац то приредио за млађег сина који га беше напустио, он се расрди и не хтеде да уђе у кућу и да се весели са њима. Отац изађе да га моли да им се придружи, али старијем сину беше криво што је он са оцем био читаво време, слушао га и служио, а овај му никада није учинио такву част као млађем сину који га је напустио. На то му отац одговори: „Чедо, ти си свагда са мном и све моје јесте твоје. Требало је развеселити се и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше и оживе и изгубљен беше и нађе се“.
-Из ове приче можемо извући три поуке од изузетне важности за спасење свих људи. Прва је слика милостивог оца који је у суштини Бог Отац, чија је љубав према човечанству неизмерна, јер Он жели да се сви људи спасу. Због тога нам је подарио покајање на које нас позива свето Јеванђеље, да бисмо се, без обзира како згрешимо, увек сетили да негде далеко имамо Оца који нас воли и који ће нас увек прихватити поново у своје окриље. Друге две слике описују две врсте грешника које постоје од памтивека до дана данашњег. Једна је попут заблуделог сина, а то су људи који су ради да узму од Господа све дарове које им Он пружа и да их прокоцкају и пропију све више се удаљавајући од Њега. Овде се сликовито говори колико је човек склон паду и одступништву од Бога. Другу врсту представља син који је читаво време био уз Оца и који је је због тога мислио да једино он има право на спасење, попут оних људи који мисле да су увек са Богом и са Црквом и да је спасење само њихово, а немају разумевања за оне који су се вратили Оцу у наручје, рекао је епископ Никодим и поручио:
-Из ове јеванђељске приче видимо величину Очеве љубави, јер је Он прихватио и једног и другог сина и није их осудио због њихових греха, већ их је прихватио такве какви су након што су исказали своју љубав према Њему и жељу за спасењем. Сви ми треба да се трудимо да се уподобимо овом изгубљеном сину, да желимо јединство са Богом и трудимо се да га постигнемо животом уз Цркву, постом и пре свега тако што ћемо имати неизмерну љубав и разумевање за све ближње, поручио је Владика.
Извор: Епархија далматинска
