Епископ Порфирије: Данас је тешко веровати у Бога

Владика ПорфиријеБожић је дан радости, љубави, дан на који човечанство добија одговор на вечно трагање за смислом постојања и вечно питање човека упућено Богу, а то је: Ко сам ја? Одговор који Бог упућује човеку је Богочовек Христос, што значи да је Бог дошао у свет и сјединио се са људском природом, показавши тако да је смисао постојања и одговор на питање ко сам и зашто постојим овде, остварен у заједници између Бога и човека, каже у интервјуу за Сутра Владика Порфирије.

Ваше Преосвештенство, Божић је прилика за породично окупљање. Шта је у оваквим временима чинити да би се породица одржала на окупу?

- Чињеница је да је данашња породица разбијена, што значи да постоје само површна општења између чланова породице и да свако, иако живи у заједници, води појединачан, живот усамљеника. На данашњи дан свака породица би требало да покуша да кроз бригу Божију, која се појављује за човека, и стојећи пред Његовом љубављу преиспита себе и види колико живи у складу са оним што Бог препоручује. Ако се замислимо пред тајном љубави Божије, препознаћемо да љубав не подразумева појединачност и потребу да се сви подреде нама, већ жртву и давање, управо онако како то Бог чини према људском роду.

Колико је савременом човеку тешко да остане верујући и да ли се изгубила она вера простог пука?

- Свако се родио у времену које је најбоље за њега, за његово досезање савршенства и пуноће, тако да се не може говорити о томе које је време било боље и када је било више вере на земљи. Увек је и у сваком времену било тешко човеку да поверује у Бога, јер вера у Бога значи поверење, одрицање од комфора и подређивања свега око нас себи. Данас је много изазвоа, али с обзиром на то да смо ми рођени баш у овом времену, за нас лично је оно и најбоље.

У Књизи о Јову стоји: Потрпите да ја говорим, па онда причајте. Колико ми данас имамо снаге да саслушамо једни друге?

- Недостатак савременог човека јесте у томе што није спреман на тишину, на ћутање, а нарочито није спреман да чује другог. У причи о Јову описано је колико су Јовови пријатељи, који су дошли да би га тешили због страдања у које је запао, заправо били људи духа. Седам дана су ћутали један пред другим, одмеравајући величину и формат срца, да би тек онда започели разговор. Тако су показали да су спремни да чују један другог. Данас недостаје та способност да људи чују ближњег, шапат природе и знакове времена. Човек модерног доба има сталну потребу да производи мноштво речи које често нису ни промишљене нити проживљене.

Да ли је, с обзиром на то да је историја опет укрстила интересе Србије и Русије, на помолу васкрс словенског духа и препород православља?

- Православље као вера која обнавља и преображава свет јесте нада у свим словенским земљама које су после комунизма доживеле велики препород. Тешко је тражити потврду словенског духа, али што се православља тиче, оно јесте вера слободе и вера љубави и као такво оно је шанса за човека западне цивилизације, која је ништа друго него цивилизација успеха. Наша вера је нада за модреног човека западне Европе и Америке, а у нашим манастирима и црквама широм света бивши католици и протестанти постају православни хришћани и монаси.

На дан Рођења Христовог имамо шансу да ослушнемо поруку Христову и да схватимо да, без обзира на тешкоће у којима се налази сваки појединац, постоји нада за нас људе и реална могућност доживљавања радости живота. Све наше бриге, невоље, немоћи и промашаји добијају испуњење у тој радосној вести да се Бог у пећини роди као потврда истине да живот и те како има смисла и да је тај смисао радост и стварање мира са Богом, вером, природом и остварење хармоније у самом себи.

Мобилни телефони одвојили децу од родитеља

Родитељи и деца размењују поруке на папирићима и путем мобилних телефона и све се своди на издавање заповести. Када одлазе од куће они поручују деци: Немој да заборавиш да искључиш светло или шпорет. Размена осећања, идеја и мисли своди се на два минута дневно и често мање. А заправо, породица и постоји као могућност и као полигон у коме човек побеђује свој егоизам и у којој се изграђује као биће заједнице, по угледу на Бога и Свету Тројицу.

Извор: Сутра, 5. јануар 2008. - Наташа Јовановић