Епископ Сергије у посети Баварској државној библиотеци

Минхенски ”Српски псалатир” и питање његове фототипске репродукције у Епархији франкфуртској и све Немачке  

Његово Преосвештенство г. Сергије, Епископ франкфуртски и све Немачке, током канонске визитације Минхену на Крстовдан и Богојављење, 18./19. јануара 2016. године, благоизволео је посетити Баварску државну библиотеку у Минхену.

Повод овој посети се састојао у надахнутој интенцији и идеји Његовог Преосвештенства г. Епископа Сергија да у име Српске Православне Цркве припреми за штампу један од најдрагоценијих докумената српске псалтирске иконографије, илуминирани рукопис ”Српског псалтира” који је похрањен у трезорима рукописног одељења ове угледне библиотеке која својим волуменом и разноврсношћу литературе спада у неколико најзначајнијих у свету.

У срдачном и конструктивном разговору са директорком др Клаудијом Фабијан, начелником одељења за рукописе и древну штампу др Икасом као и начелницом одељења за књижевност Источне Европе др Вирц и тимом њихових сарадника - експерата за ретке рукописе  и аутографе, Преосвећени Владика г. Сергије је разматрао како јуристичка питања за добијање права штампања односно репродукције овог ретког документа, тако и техничка питања најквалитетније фототипске репродукције овог литерарног монумента српске сакралне средњевековне књижевности.

Овом приликом је епископу Сергију и његовој делегацији у почаст, из тмине библиотечких трезора изнесен оригинал ”Српског псалтира” који је из конзерваторских разлога – осипање позлате и корозија папира – чуван под константном температуром и хидроскопношћу (влажношћу ваздуха), односно у оптималним консерваторским околностима. Том приликом је Преосвећени Владика г. Сергије, на експлицитну молбу др Фабијан, прочитао неколико стихова Псалтира, сведочећи да је лепота тог древног црквено-словенског језика српске рецензије достојна естетској узвишености његових илуминација.

У трезору одељења за рукописе и ретке аутографе Баварске државне библиотеке у Минхену налази се похрањен и раскошни рукопис „Српског пслатира“ (Der Serbische Psalter), под сигнатуром – Cod.slav. 4 Papier, 231 Blatt, Serbien – који потиче са краја 14. века, а чија је провенијенција Бенедиктински манастир Свети Емерам у Регенсбургу у Баварској.

Овај рукопис се сматра најзначајнијим примером српских средњевековних илуминација односно живописања књига. Овај пслатир је, претпоставља се, написан или за време српског кнеза Лазара, који је пао на Косовском пољу 1389. у боју са Турцима или његовог сина, деспотa Стефана Лазаревића.

”Срски псалтир” ce необично истиче као један од најважнијих српских уметничких споменика из последњих година XIV века. Он je драгоцен и као најобимнији рукопис српског минијатурног сликарства и као дело које je y себи садржало много оних позитивних особина из којих ce формирао последњи велики стил старе српске уметности, стил моравске школе. Посебност овог рукописа се састоји у величанствених 148 минијатура које делимично својим форматима испуњавају читаве странице, а које су под видљивим утицајем византијске иконографије тога времена у Србији.

Што се датирања тиче, постоје индиције на које упућују водени жигови на папиру на године између 1350. и 1395. или још ближе, на године између 1370. и 1372. Ову експертизу је начинио проф. Шевченко са Универзита у Харварду. Историчар уметности V. Strzygowski је утврдио да је иконографски модел ”Српског Псалтира” византијски, али опријенталног порекла, тачније из Сирије. Псалтир је писан на црквенословенском језику српске редакције са српским унцијалима. Црвеном бојом уписана легенда слика има одлике народног језика, дакле написана је полуунцијалима. Прва публикација ових минијатура коју су припремили V. Strzygowski и J. Јагић је објављена 1906. године, које је до данас остало једино опсежно припремљено издање. Приређивач факсимилираног издања, реномирани немачки историчар уметности Ханс Белтинг је припремио монументално двотомно репринт-издање код Dr. Ludwig Reichert Verlag Wiesbaden 1978. као факсимилe.

У пратњи Преосвећеног Епископа  г. Сергија били су минхенски презвитер Илија Ромић, ђакон Милутин Марић и аутор овог извештаја.

протођакон Зоран Андрић, Минхен

Извор: Епархија франкфуртска и све Немачке