Eпископ Теодосије служио парастос пострадалим српским дечацима у Гораждевцу

У селу Гораждевцу код Пећи данас је обележена седма годишњица терористичког напада у коме су убијена двојица српских дечака (Иван Јововић 19 и Пантелија Дакић 12), а тешко рањени Богдан Букумирић, Ђорђе Угреновић, Марко Богићевић и Драгана Србљак. Нападач је тог кобног 13. августа 2003. год. испалио 90 метака из аутоматског оружја на групу српске деце која је дошла на обалу реке Бистрице, око 500 м. од села Гораждевца, да потражи освежење. 

Данас је поводом седме годишњице овог злочина Викарни Епископ Липљански Г. Теодосије служио парастос пострадалим дечацима у храму Рођења Пресвете Богородице уз саслужење парохијског свештеника гораждевачког Југослава Марјановића и дечанског јеромонаха Илариона Лупуловића. Парастосу је присуствовала и мати Харитина из Пећке Патријаршије као и више десетина верника који су се окупили да молитвено одају пошту пострадалој деци у једном од најбруталнијих злочина почињених над српским становништвом након завршетка рата и доласка међународних мировних снага на Косово и Метохију. Чланови породица пострадалих дечака, родбина и пријатељи заједно са Епископом Теодосијем и свештенством потом су обишли гробља на којима су сахрањени Иван и Панто, где је одслужен мали помен. Иначе, сахрану пострадале деце обавили су у августу 2003. године Његово Високопреосвештенство Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије и игуман манастира Високи Дечани Теодосије уз саслужење више свештеника Епархије Рашко-призренске. Сахрани су присуствовали тадашњи премијер Србије Зоран Живковић и потпредседник Владе Небојша Човић.

Епископ Теодосије је у својој беседи након парастоса у гораждевачком храму поменуо да они који невино пострадају у Христу и даље живе и живеће пред лицем Божијим, а злочинци иако још биолошки живе, умиру пред Богом још за овога живота и носе тешко проклетство на својим душама и душама свога потомства. Као што су у ранохришћанским временима мученици и невина деца својом крввљу утврђивала Цркву, тако су Иван и Панта својом невином жртвом и крвљу обавезали све нас да останемо на овим просторима и не посустанемо пред опасностима и невољама кроз која пролазимо. Овај народ има дубоке корене и неће дозволити да оставе своје светиње, гробове и земљу коју су наследили од својих предака, рекао је Владика Теодосије. Он је нарочито истакао да је свима још теже што починиоци овог гнусног злочина још нису приведени правди. Истрага коју је започела тадашња УНМИК полиција, предата је Косовској полицији која ни до данас није успела да пронађе злочинце.

Овај злочин који се догодио 13. августа 2003. године тако је и до данас је остао нерасветљен и страшне сцене дечије одеће попрскане крвљу на обали реке Бистрице и бол родитеља пострадале и рањене деце потресао је целу јавност. Нажалост, и поред свих апела Цркве, државних органа Србије локалне косовске институције и међународне полицијске и мировне снаге нису успеле да разреше не само овај злочин већ и још неколико сличних злочина над косовско-метохијским Србима. Поменимо само оне најтеже као што су убиство 4 особе српске националности у Сливову код Грачанице (21. јуна 1999. године), масакр над 14 српских жетеоца у селу Старо Грацко код Липљана (23. јула 1999 године), напад на аутобус Ниш Експреса у Ливадицама код Подујева (14. фебруара 2001) године у коме је страдало 11 Срба. Такође је остало неразрешено мучко убиство породице Столић у Обилићу у ноћи између 3-4 јуна 2003. године. Обећања тадашњих цивилних и међународних званичника на Косову и Метохији "да неће остати ниједан камен непреврнут док се не нађу починиоци ових злочина" остала су празно слово на папиру. Недавна ослобађајућа пресуда суда ЕУЛЕКС-а којом је пуштен на слободу учесник терористичког напада у Ливадицама (Ејупи) кога је УНМИК-ов суд осудио на 40 година затвора само је тужни епилог неспособности међународних и локалних институција да се суоче са овим терористичким нападима на српско становништво.

Детаљнији извештај са прегледом агенцијских вести о седмој годишњици злочина у Гораждевцу биће у најскоријем року постављен на странице Епархијског интернет сајта www.eparhija-prizren.com.

Извор: Епархија рашко-призренска