Епископи Јоаникије и Јован богослужили у Острогу
Преосвећена господа Епископи будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске Јоаникије и славонски Јован са свештенством и свештеномонаштвом су богослужили 7. марта 2021. љета Господњег, у Недељу месопусну – О страшном суду, када Црква молитвено прославља Свете мученике у Евгенији, у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу.
После читања зачала из светог Јеванђеља сабраном монаштву и верном народу се обратио владика Јован говорећи о причи која се односи на Суд Божји.
-Када дође Син човјечји у слави својој и сви свети ангели с Њим, тада ће сјести на престо славе своје и сабраће се пред Њим сви народи и разлучиће их једне од других, као пастир што разлучује овце од јаради. Суд је Господњи, о томе се говори у овом Јеванђељу, суд посљедњи, суд коначни. Послије је речено, када је Христос васкрсао и провео 40 дана са апостолима, учећи их и поучавајући ономе што нису могли да појме прије Његовог васкрсења, Он их одводи на врх Горе маслинске и каже и видјеше Га како се пред њима вазнесе на небо. Дођоше тада анђели међу њих и рекоше: `Шта гледате горе, као што је отишао, тако ће и доћи`. Христос ће управо тако доћи, са истока, као што се вазнио, доћи и са Горе маслинске ће се упутутити на капију кроз коју ће ући у Јерусалим и да ће на гори храма, гдје је Аврам хтио да жртвује свог сина Исака, да ће ту засјести на трон и судити свим народима у долини Јосафатовој. Господ када сједне да суди, судиће милосрђем. То ништа мање неће бити страшнији суд, јер милосрђе је Његово, али каже се и тада ће заплакати сва племена земаљска, јер ће сва племена земаљска видјети себе. Тада ће заплакати племена Господња и због онога што су учинили, а нису требали да чине, рекао је владика Јован.
Он је подсетио на речи Господње ”када учинисте једном од најмање браће, мени учинисте. Али исто тако, то може бити и зло и добро. Када учиисте зло једном од ове најмлађе браће, мени учинисте. Када учинисте добро једном од ове најмлађе браће, мени учинисте”.
-Господ хоће судити у милосрђу своме, али је Његов суд и даље страшни суд, јер ће људи сагледати себе онаквим какви истински јесу, сагледаће своја дјела и недјела и оно што нису учинили, а требало је, могло је или морало је, нагласио је владика Јован и подсетио да је дан раније на тај страшни суд отишао велики праведник Божји, Владика захумски и херцеговачки Атанасије.
-Јуче смо видјели како изгледа тај суд, видјели смо како узлазе у долину Јосафатову која је можда у Херцеговини данас, али истински дио долине Јосафатове у којој ће се судити човјечанству. Видјели смо јуче како су сви ови мали којима учини владика Атанасије, као кад учини Господу, дошли да посвједоче да је он учинио њима. И у њима се испуни пред нашим очима ово што апостол Павле каже: `Ви сте печат мога апостолства у Господу`. Печат који је очигледан, који је дошао да потврди сам себе, управо пред суд Божји. Није залуд била сахрана тог великог праведника Божјег на дан Задушница, када се сјећамо упокојених, када живимо с њима, када они долазе међу нас. Тако је и владика Атанасије призвао и небо и земљу, и живу Цркву, печат његовог апостолства, да нас подсјети да ћемо се данас сјећати суда Божјег, да ће Господ судити милосрђем, а ми опет да ћемо видјети дјела своја и да ћемо сами себи судити по својим дјелима, недјелима, учињеном, неучињеном, а онда ће Господ тек својим милосрђем како сам каже, разабрати овце од јаради. А ми да као што је народ јуче изашао да посвједочи да је он свједочанство апостолства Атанасијевог у Господу, тако и да Атанасије велики праведник Божји изађе на суд Господњи и посвједочи да смо ми његови, печат апостолства његовог, да смо достојни Царства небеског, закључио је владика Јован.
На крају богослужења њему је заблагодарио владика Јоаникије што су заједно богослужили у острошкој светињи Светог Василија и казао да је то велико укрепљење уочи Часног поста.
-Прво треба да се наситимо братске љубави, да се једни са другима видимо и затражимо опроштај и тако запловимо у велику пучину Часног поста. Данас је недјеља која нас опомиње на страшни суд Божји и владика Јован нас је подсјетио да је и овдје присутан већ сада суд Божји, а коначни суд ће бити и ево Бог је тако одредио и судио, а у томе је и Божији промисао и Његово старање о нашем спасењу, да улазимо у овај Часни пост, послије суђења које се нама догодило. Остадосмо и без патријарха Иринеја, све се тако брзо догађало, без нашег митрополита Амфилохија и без владике Атанасија. Али они нас нису наустили, они су с нама, јер су у наручју Божјем, а кад су у наручју Божјем, онда су и у срцу свога народа, казао је владика Јоаникије и подсетио на братску и чудесну љубав између блаженопочивших архијереја Амфилохија и Атанасија.
-Они су од младих дана, од богословије се здружили као браћа и више од тога. Негдје је Атанасије који је по много чему био први, као иницијатор, али је увијек истицао Амфилохија као првог. Још кад су били дјеца, добацио је један папирић када су се играли у школи богословској, бићу монах. А овај њему врати папирић и напише са друге стране, бићу и ја. Тако је и било. Прво се замонашио и рукоположио Атанасије, а потом и Амфилохије. А касније када су постали свештенослужитељи, гледали у се и по братског Грчкој, по Европи, Риму, Паризу гдје су заједно Богу служили, увијек су били заједно, као што им је раније рекао отац Јустин: `Вас двојица треба да будете као један и оно што сам писао једном, исто важи за другога. Треба да заједно орете њиву Господњу, да будете сигурност Цркве Божје`. Тако је и било, рекао је владика Јоаникије.
-Посебно се сјећам, како су они заједно, њих двојица, али заиста као један у свему једномислени, а различити. Амфилохије нам је увијек некако дјеловао као мистик и увијек се нека дубина духовна у његовом лику и његовој ричели осликавала. А Атанасије препун знања, енергије, препун ревности Божје, али као један. Како су разорали запаложену њиву Божју у доба комунизма, још као јеромонаси у Београду. Ко их памти из тих времена, не може никад да их заборави. Свјетилници изашли на позорницу овога свијета и свједоче радост и свјетлост и благу надмоћ Јеванђеља Христовог над свим идеологијама и над свим организацијама овога свијета. То је толико било потребно у то вријеме. Колико су дјеце, омладине, младих привели Христу. Велико је то дјеловање њихово било у Београду, Србији и у српским земљама. Они су већ тада заједно кријепили наш народ на Косову и Метохији, истакао је владика Јоаникије и подсетио да је Атанасије тада био осуђиван од јавности да ремети братство и једниство.
Владика Јоаникије је додао да када су постали ахијереји, знамо колико је Амфилохије држао до мишљења Атанасијевог и о ономе што је требало да се чини у Цркви и о свим појавама и искушењима која нас сналазе. -Ако је Атанасије нешто рекао, то мора добро да се уважи, јер сигурно Атанасије зна. А с дргуге стране, колико је Атанасије волио Амфилохија, па га је из молоште оговарао. На који начин? Добар је то човјек, али је остарио и већ мало оматуфио. Старији је од мене цио један дан. Остарио је већ. Видите како је то начудесан начин изражавање љубави братске. Чудесна братска љубав, али кад Амфилохије не чује, он је говорио оно што је видио, какав је Амфилохије архијереј, какав човјек, какве ширине, дубине, заиста чудесно, рекао је владика Јоаникије и подсјетио да је владика Атанасије и после умировљења обилазио места страдања српског народа и српске деце и и писао бројне књиге.
-О њиховој љубави говори и детаљ како је митрополит Амфилохије када су га позвали да му уруче почасни докторат Петроградске духовне академије, питао зашто прво нису дали Атанасију, наводећи да је већи теолог од њега, подсетио је Епископ будимљанско-никшићки. -И ево одоше један за другим. Прво Амфилохије који је био старији цио један дан, па Атанасије пар мјесеци после њега. Видите како се то све некако испреплело међу њима двојицом. Није нам чудо што је Атанасије отишао убрзо после Амфилохија да му се придружи горе. Увјерен сам да се придружују светима, Светом владици Николају, Оцу Јустину, Светом Сави, Светом Василију коме су често долазили и светим великим оцима, Атанасију Великом, Амфилохију Иконијском, Григорију Палами, Максиму Исповједнику и колико је год велики губитак, имамо радост што смо имали и што имамо велике људе међу нама, закључио је владика Јоаникије.
Преосвећеним Епископима г. Јовану и г. Јоаникију заблагодарио је острошки намесник протосинђел Сергије на богослужењу и благословима које су донели у острошку светињу.
Извор: Митрополија црногорско-приморска
