Епископи Јоаникије и Јован служили помен архимандриту Луки (Анићу)

На празник Свете Ксеније Петроградске и Преподобне Ксеније Римљанке, 6. фебруара 2021. године, Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске г. Јоаникије и Епископ славонски г. Јован служили су свету архијерејску Литургију са поменом архимандриту Луки (Анићу) у манастиру Успенија Пресвете Богородице на Дајбабској гори у Подгорици.

На почетку Литургије владика Јоаникије је рукопроизвео г. Велимира Бугарина у чин чтеца. Након што је одслужен помен на гробу блаженог спомена архимандрита Луке (Анића), некадашњег игумана те светиње, као и Цетињског и манастира Светог Саве на Савиној главици у Доњем Грбљу, сабранима су се обратили епископи Јоаникије и Јован.

-Већ осам година од упокојења почившег оца Луке сабирамо се око његовога гроба и сјећамо његовога блаженога лика и дивних дијела. Сјећамо се колико је он себи уградио у Цркву Божју, колико је лијеп спомен својим дјелима и молитвама, својом благошћу и људскошћу оставио у Црној Гори, али и у цијелој Српској Православној Цркви. То нам је велика радост. Ми смо, његова сабраћа, овдје окупљени. Овдје је наш Владика славонски Јован који је са блаженопочившим Луком заједно примио монашки постриг у Цетињском манастиру. Био је то један од великих знакова духовне обнове цијеле Црне Горе, казао је владика Јоаникије и заблагодарио владици Јовану који је са великом љубављу дошао из мученичке Славоније, Пакраца и Јасеновца да би се заједнички причестили светим тајнама Христовим и Богу помолили над гробом игумана Луке.

Говорећи о игумани Луки, епископ Јован се присетио и блаженопочившег митрополита Амфилохија који је био заједнички духовни отац и владици Јоаникију, и њему, и оцу Луки, који га је волио са горућом љубављу и горућим срцем.

-Митрополит је причао о томе како га је отац Лука назвао ноћ прије него што ће се упокојити, по повратку са Малте када је поболио, и исповиједао се тако на даљину пошто смо ми били тада у Пећкој патријаршији. Тамо нам је и стигла вијест о блаженом уснућу оца Луке. А он, као што смо слушали данас у оној Посланици апостола Павла у којој се говори о узрастању у Христу, као да је посвједочио баш ту ријеч, која данас није ни била изворно изговорена за њега него за Свете Ксеније које данас славимо. Крстивши се у својим зрелим годинама, као и цијела једна генерација која је била мртва па оживјела, отац Лука је баш тако доживио свој живот: био је једно биће до свог крштења, а друго послије њега, рекао је владика Јован и додоа:

-Крстио се на Светог Симеона Новога Богослова кога је нарочито волио и молио се Богу за дар усхићења Господом својим, који је Свети Симеон имао. Овај светитељ је један од три човјека у историји људског рода која су названа богослов. То усхићење наш отац Лука је носио и узрастао у њему, како каже апостол Павле, све до свога последњега дана. То усхићење је било специфично за оца Луку. Та радост, озареност коју је он не само носио него и преносио.

Владика је подсетио и на јерусалимско усмено предање које каже да је међу много пророка било 48 великих, као и да је сваки од њих добио по капљу Духа Светога, а једино је Адам, први човек, добио све:

-Он је тим својим знањем, том својом благодаћу именовао све животиње, како знамо из Светога писма, јер је проницао дубоко у њихово биће и давао им имена која су била права. То Адам, како каже предање, не би могао без дара Духа Светога и без дара пророчкога. Чувао је Адам имена свих тих створења јер је био господар свијета, добри домаћин који се старао о свијету. И тако је наш отац Лука знао наша имена, знао је наше душе, знао је оно што нам треба и што нам не треба. Знао нас је и носио у своме срцу у све дане живота свога, као што нас сада носи и у Царству небескоме.

Владика Јован се сагласио са речима владике Јоаникија да је отац Лука оставио велики траг у Српској Цркви и у Црној Гори, додавши да је он оставио велики траг и у Америци:

-Отац Лука је од свога ранога хришћанскога доба посебно љубио оца Серафима (Роуза), великог свједока вјере православне у Америци, и све његове наследнике у манастиру Платини у Калифорнији, у Аризони. Љубио их је, волио, можемо да посвједочимо, и више него себе самога. Та братија је својевремено имала велико искушење да су се били одвојили од пуноће Цркве, да су се мучили и патили јер су они, као и отац Лука, били људи са истим заносом и љубављу. Када је Митрополит 1994. године ишао у Америку, отац Лука, а ми други мало уз њега, провео је сате причајући Митрополиту о оцу Серафиму (Роузу) и његовим сљедбеницима – братији, о монахољубивим Американцима који су препознали православље за спасење душе, присјетио се владика Јован и објаснио да су они препознали монаштво као врхунац људског живота, да су у тешким условима обитавали у манастиру Платини и око њих још десетине и стотине људи, лаика, свештеника, који су њиховим примером кренули за Христом. Те 1994. године Митрополит, понесен тим казивањем оца Луке, убиједио је тадашњег Епископа западноамеричког Јована и они су отишли код братије, препознали се међусобно, и до дан данас је та братија дио Српске Цркве у далекој Калифорнији и по цијелом америчком континенту. Они који су светило америчком континенту, они су се просвијетлили не само љубављу оца Серафима (Роуза), не само љубављу Светог Јована Шангајскога, кога је наш отац Лука тако љубио, него и љубављу нашега оца Луке који је достигао у све крајева васељене. И ето по цијелој тој весељени прославља се и спомен нашег оца Луке, човјека Божјег, човјека Царства небескога, Царства Оца и Сина и Светога Духа, казао је на крају свог обраћања епископ Јован.

Архимандрит Лука (Анић), игуман манастира Дајбабе, један од најугледнијих клирика Митрополије црногорско-приморске, упокојио се у Господу у 54. години земног живота на празник Ксенофонта и Марије, 8. фебруара 2013. године. Отац Лука је рођен 17. септембра 1959. у Дубровнику. Седму београдску гимназију завршио је 1977. Студије историје умјетности на Философском факултету у Београду завршио је 1983. Већ наредне 1984. изабран је за асистента на истом факултету. Магистрирао је 1991. године на тему „Живот и дело вајара Ђорђа Јовановића“. У јулу 1991. дошао је у Цетињски манастир и постао искушеник. Митрополит Амфилохије је замонашио у Цетињском манастиру искушеника Уроша Анића на Ивањдан 1993. године и дао му монашко име Лука.

Јерођаконски чин је примио на Крстовдан, 27. септембра 1995. у Цетињском манастиру, а чин јеромонаха 22. октобра исте године у цркви Светог Луке у Котору. За намесника Цетињског манастира постављен је на Лучиндан 1995. године, а у чин игумана произведео га је митрополит Амфилохије на Петровдан 2000. године. Звање архимандрита додијељено му је на Лучиндан 2008. године. Игуман манастира Светог Саве на Савиној главици у Доњем грбљу постао је 13. јануара 2010. године. Нешто више од годину дана након тога, 1. априла 2011. постављен је за настојатеља манастира Дајбабе.

У рано јутро 8. фебруара 2013. године игуман Лука се упокојио у својој скромној монашкој келији у Дајбабама. Два дана касније његови земни остаци сахрањени су на манастирском гробљу у Дајбабама након свете заупокојене литургије са опелом које су служили Митрополит црногорско-приморски Амфилохије и Епископи будимљанско-никшићки Јоаникије, захумско-херцеговачки Григорије, рашко-призренски Теодосије и липљански Јован, уз саслужење многобројног свештенства, свештеномонаштва и верног народа из Црне Горе, Србије и Републике Српске.

Извор: Митрополија црногорско-приморска