Ерминевтика Исусових парабола

Нове методе разумевања новозаватних парабола (прича у слици)

Приредили Рубен Цимерман и Габи Керн

Грчки појам Παραβολή означава сликовите приче/текстове, параболе/метафоре.

Параболе су загонетни текстови. Они нису свакад prima facie разумљиви и јасни. И онда када се намах чине јасним, њихов смисао ће при накнадном читању заједно са другим читаоцима бити доведен у питање. Али тиме отпочиње процес тумачења и разумевања. Још више, параболе (приче) подстичу на дијалог о тачном и релевантном тумачењу.

Ерминевтику можемо у ширем смислу означити као један такав дијалог о разумевању.  Реч је о размишљању, о разумевању или, још тачније: реч је о рефлексији о значењима и могућностима разумевања. Параболе изискују дијалог и изазивају ерминевтичку рефлексију.

Као основну форму ”приче у сликама” Аристотел (Rhet. III 4) означава поређење као посебан случај метафоре (Rhet. III 11,14f.). Реторичар Квинтилијан уводи разлику између ”истинског” приповедања (поређење) насупрот ”неистинском” приповедању (метафора). Један додатни моменат чини ”двоструко дно” метафоричког израза/слике, те се морају на теолошкој равни стриктно разликовати аналогни, односно алегорички карактер поређења.

Док су раније методе разумевања Спаситељевих прича у сликама узимане одвојено – историјска, литерарна и рецепционо-естетичка, овде се приступило методу да се различити приступи заједно разматрају из инетегралне ерминевтичке перспективе.

Ова књига је настала као додатни плод на заједничком пројекту групе библиста из Билефелда, чије је прво дело био ”Компендијум Исусових парабола”(„Kompendium der Gleichnisse Jesu“ (hg. v. Ruben Zimmermann u. a., Gütersloh 2007.). Чланци/реферати који су објављени у овом издању прочитани су и продискутовани у Билефелду 2005./2006.г.

Ови реферати нешто превазилазе оквире прве наведене документације, допуњујући их дискусијом и проблематизовањем извесних теза. У ову проширену варијанту компендијума унети су ставови који одступају од конзенса, а које је уредник  унео у уверењу да ће то допринети интегралној слици конвергирајућих и

дивергирајућих тенденција у савременој егзегетици новозаветних парабола.

Приређивачи ове књиге су Рубен Цимерман, професор Новога Завета на Гутенберговом универзитету у Мајнцу, и Габи Керн, сарадница на катедри за библијско богословље на универзитету у Билефелду.

Нема никакве сумње да су овакви компендијуми насушна храна савремене инетрнационалне егзегетике, те ову књигу препоручујемо сваком библисти као путоказ кроз густу шуму разумевања новозаветних парабола.

Протојереј-ставрофор Зоран Андрић (Минхен)