Етичке норме раног хришћанства

Ethische Normen des frühen Christentums. Gut – Leben – Leib – Tugend. Kontexte und Normen neutestamentlicher Ethik / Context and Norms of New Testament Ethics. Band IV. Hrsg. v. Friedrich W. Horn, Ulrich Volp u. Ruben Zimmermann, in Zus.-Arb. m. Esther Verwold, Tübingen 2013.

У овој свесци су сабрани прилози са првог од четири симпосиона у Мајнцу насловљених Moral Meetings, одржаних између 2009. и 2011.г. Концепт ових симпосиона се састојао у интердисциплинарности прилаза библиста, јудаиста, класичних филолога, философа, патролога, теолога систематског богословља и представника других научних дисциплина са фокусом на питањима етичких норми раног хришћанства.

Анализа норми у хоризонту ”имплицитне етике” раног хришћанства и њихово плуралистичко заснивање био је први рефлексивни корак. Аутори прилога се питају о могућностима заснивања норми и ранохришћанске етике у конексту античке философије. Уједно се испитује њихова релевантност у савременом дискурсу о одговорности. У њему се разликују аргументи и двоје форме између моралног и етичог заснивања. Под моралним заснивањем се разумеју ”добри” разлози ”који су примерни да се поступак и кроз њега испољени морални суд онога који дела оправдају”. Кнкретно је реч о односу према фактичном, према могућим консеквенцама, једном моралном кодексу, моралној компетентности/ауторитету или савести. Етичка заснивања имају задатак да ”морално делање и суђење нужно осмисле из појма морала из увида у нужност”. Као етички модели заснивања разликују се логичке, дискурзивне, дијалектичке, аналогне, трансценденталне, аналитичке и ерминевтичке методе.

Тројица приређивача су професори новозаветног богословља, односно црквене историје на Гутенберговом универзитету у Мајнцу.

Протођакон Зоран Андрић