Етничко чишћење и културни геноцид на Косову и Метохији

У издању Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве изашла је књига Етничко Чишћење и културни геноцид на Косову и Метохији - Сведочанства о страдању Српске Православне Цркве и српског народа од 1945. до 2005. године аутора протојереја-ставрофора Сава Б. Јовића.

Предговор књиге који је написао Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије преносимо у целини:

Голготска историја Косовско-Метохијских Срба и њихове цркве последњих шесдесет година

Косовска драма и трагедија није од јуче. Она траје више од шест вијекова. Разни су и различити актери те драме. Косово је у ствари била и остала позорница јерусалимско-голготског типа и облика; позориште у коме се одигравала вјековима борба добра и зла, Божије правде и људске неправде. Као што „луди вјетар" покушава кроз вијекове да угаси „свету лампу" Старог и Новог завјета у Јерусалиму, тако исти тај вјетар дува вијековима не би ли разорио из тих Завјета израслу младицу Косовског завјета и опредељења за Царство небеско Српског хришћанског народа. Као што је Нови завјет савез са Богом у крви Јагњета „закланог за живот свијета", тако је и из њега израсли Косовски завјет, савез с Христом и опредељење једног хришћанског народа, потврђено и посвједочено мученичком крвљу Великомученика косовског Лазара и свих њему вјерних потомака, из чије крви, цвјетају косовски божури. И цвјетаће док је свијета и вијека.

Ова књига, читаоче, представља само једну од страница те косовске свете Књиге, на коју је исписана драматична и голготска историја косовско-метохијских Срба и њихове Цркве последњих шездесет година.

Жива и истинита свједочанства Рашко-призренских, косовско-метохијских епископа Владимира, Павла и Артемија, и других свједока, сабрана у овој књизи јасније од сунца показују и откривају стварне узроке свега онога што се догодило и што се данас догађа на Косову и Метохији. Из ових докумената очевидно је и јасно да данашња етничка и свака друга неравнотежа на овом судбинском европском простору није последица природног процеса и здравог историјског развоја, него перманентног насиља, изгона, отимања и уништавања Српског народа, његових светиња и добара.

Основно правило Божије и људске правде гласи: Злочин никад не застаријева. Сагледавано у свјетлости те историјске истине и трагичне стварности бомбардовање Србије и њених Косова и Метохије (1999.) и већ у њему присутна одређена стремљења и намјере свјетских центара моћи, који прикривено или отворено заговарају давање Косову статуса независности, не представљају ништа друго него озакоњење и продужетак злочина и насиља. Само са том разликом што се то овога пута не чини у име џихада или фашизма или бољшевизма него, авај, у име људских права и демократије! Сила Бога не моли, Бог силу не воли. О Косово, грдно судилиште, насред тебе је опет „Содом запушио"; „све му гледам грдна позоришта" (Његош).

Но, не треба никад изгубити из вида велику и свету истину праведног кнеза Александра Невског, која гласи: Бог није у сили него у правди. И ону народну: Свака сила за времена а Божија - свевремена. Циљ свједочанства ове књиге јесте да буду будилник насиљем помрачених савјести моћника овога свијета, не би ли коначно судили и пресудили о Косову и Метохији „ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога истинога" (народна пјесма). А то значи: сагласно Божијој неподмитљивој правди и истинској човјечности.

Крстовдан 2007.
Београд

АЕМ црногорско-приморски
Амфилохије