Евро као светски новац

Пре десет година основана је Европска централна банка и нешто касније пустила у оптицај евро који је постао друга валута света.То је јединствен случај у историји, каже Манфред Вебер из Удружења немачких банака.

"Европу ће ујединити новац, или неће бити уједињена", изјавио је француски економиста Жак Руф 1950. године.Прве идеје о европској монетарној унији јавиле су се већ почетком шездесетих година, и касније у седамдесетим, али одлука је донесена под притиском споља, сећа се бивши немачки канцелар Хелмут Шмит:

"Као последица вијетнамског рата и његових трошкова прво је укинута златна подлога долара, а затим су, почетком седамдесетих година, укинути и чврсти паритети измедју валута. Тадашњи министри финансија Немачке и Француске противили су се укидању система из Бретон Вуда који је од Другог светског рата успешно регулисао паритет валута, али нисмо могли да се супротставимо економској моћи САД", каже Хелмут Шмит који је тада био немачки министар финансија.

Тако се силом прилика тадашњих шест, касније девет чланица Заједничког европског тржишта одлучило да ступи у савез у коме би били утврдјени девизни курсеви.Обавезали су се да ће курсеви - као змија у тунелу - кривудати само у одредјеним границама.На тај начин били би олакшани и подстакнути трговина, услуге и кретање капитала медју чланицама Европске заједнице.Свака централна банка била је обавезна да интервенише уколико би валута изашла из одредјених граница и за обрачун је служила вештачка новчана јединица - Еуропеан Цурренцy Унит - скраћеница ЕЦУ.Шмит каже:

"Наш, неизречени, циљ био је да од екија настане заједничка валута.Још није било дефинисано да ће то бити једина валута, размишљало се о некој паралелној новчаној јединици уз оне националне.Жак Делор био је тај који је најупорније залагао за идеју заједничког новца", каже Шмити.

Као председник Европске комисије Делор је припремио основе Европске привредне и монетарне уније која је десет година касније довела до стварања Европске централне банке, а годину дана касније и уводјења евра.

Истина, тадашњи председник немачке Бундесбанке Карл Ото Пел сматра да су до стварања централне банке и евра довели сасвим други разлози - пре свега успешност немачке марке.Наиме, била је тако чврста да су неке мање земље потпуно одустале од сопствене монетарне политике и своје валуте везале за марку.Пел каже:

„За земље као што су Холандија или Данска то је било прихватљиво. Они су рекли: добро, ми смо тако мали, ако Немачка води добру монетарну политику можемо да је следимо.Медјутим, за Француску то је било питање престижа.То је према мом мишљењу основни разлог што смо добили евро.Данас су у Савету Европске централне банке заступљене све националне централне банке.А то значи да монетарну политику више не диктира немачка Бундесбанка, него тело у коме су сви заступљени", каже Пел.

Први председник Европске централне банке био је Холандјанин Вим Дојзенберг.Под његовим руководством без проблема су пуштене у оптицај новчанице евра у дванаест земаља."У року од десет година евро је постао друга по значају валута у свету.То је јединствен случај" каже Манфред Вебер из Удружења немачких банака.

За то су у доброј мери заслужни и Немци који су инсистирали да Европска централна банка делује по узору на Бундесбанку.То значи да је она једина одговорна за стабилност новца и да је потпуно независна.

Што се Француза тиче, они су се у прво време противили именовању Дојзенберга за председника банке и прихватили су га тек када се обавезао да ће на половини мандата место препустити председнику француске централне банке Жан Клод Тришеу. Вим Дојзенберг је тада рекао:

„Најбоље би било када би био мој клон.Наследник мора учинити све како би обезбедио стабилност новца.Оно што нам је најпотребније, као уосталом свакој централној банци, јесте поверење градјана - задобити га, и сачувати га".

И то је успело Тришеу.Данас евром плаћа 320 милиона људи у 15 држава, шест других, мањих земаља прећутно га је увело као сопствену валуту, мада немају ни један глас у Европској централној банци.

Извор: www.dw-world.de - Р. Венкел