Физика у Шестодневу Василија Великог
У издању Епархијског управног одбора Епархије жичке, са благословом Епископа жичког Г. Хрисостома, у едицији Свети Сава, под редним бројем 18, објављена је књига Бојана Томића - Физика у Шестодневу Василија Великог.
Књига представља осврт једног физичара-научника, на богословско-философске теме стварања света. Иако почиње речима: Ово је теоријски рад, читалац ће, пажљиво ишчитавајући књигу, осетити ауторову опитно доживљену и систематски одређену категоризацију науччних, тј. физичких, појмова, који су огрнути философским рухом, а прожети богословским искуством. Морамо истаћи да је овај рад настајао дуги низ година, а коначно уобличен под менторством проф. др Илије Марића, са Природно-математичког факултета, матичног факултета и самог аутора.
Књига је подељена у три дела која се састоје из неколико поглавља: први део књиге, који долази после Увода, представља упознавање са Василијем Великим (Живот, Дела, О Шестодневу), други део књиге се састоји из одељака: Време, Елементи, Кретање, Физика, и трећи део књиге чине одељци: Вера и разум, Додатак: почетак и Закључак. Из назива тема види се да је аутор почео са богословско-историјским упознавањем читаоца са Василијем Великим и његовим делом, истакавши да је тема рада Василијев спис О Шестодневу. Други део књиге представља философско-физичке трактате о најбитнијим темама којима се бавио Василије Велики у свом спису. Почев од пресократоваца, па преко Аристотела, писац књиге нас доводи до Василија Великог, чиме заокружује историјски контекст рада - који је баш због тога и врло комплексан, јер прати упоредо историју философије, физике и богословствовања. Сажимање сва три јасно показује спремност г. Томића да уплива у дубине које су многима биле врло опасне и чак недокучиве. Уводећи нас у рад, он понавља речи великог богослова Цркве Христове из 20. века, протојереја Георгија Флоровског: Ка Оцима! и креће у загрљај са Василијем Великим - његовим животом и делом.
Прва категорија о којој се расправља у књизи јесте Време. Аутор говори о току времена, усмерености времена, мерењу времена, проблемима цикличности и на крају поглавља доноси шему еквиваленције из које изводи закључак да мере и јединице и њихово заснивање чине почетак сваког мерења, а управо целовитошћу творачког чина ми задобијамо могућност мерења.
Следеће о чему се говори јесу Елементи: Небо и земља са посебним акцентом на разноврсна тумачења неба са гледишта пресократоваца и Аристотела, а посебно Светог Василија. Затим се описује појам земље, са врло оригиналним, за научнике, закључком о дефинисању појма Невидљива земља. Затим се говори о појму воде, почев од Талеса, па до Аристотела и Василија; са истицањем физичких особина воде: дебљина слоја воде, прозрачност воде, мирноћа воде, видљивост и рефлексивност. Затим се говори о току (кретању) воде (флуидности). После воде, аутор говори о ваздуху, а полази од Анаксимена који је ваздух сматрао начелом бића, па иде преко питагорејаца, Емпедоклеа, Леукипа, до Платона и Аристотела. И када говори о ваздуху, аутор говори о физичким особинама: густини, структури, динамици, флуидности; затим о односу ваздуха са простором и тамом. Следећи елемент о коме г. Томић говори јесте ватра, која је одувек инспирисала људе, те је за Анаксимандра Сунце најчитија ватра, како истиче аутор, који се даље бави односом ватре и вечности, топлоте и вечности, ватре и топлоте. Посебно место у књизи заузима и појашњење појма сунце, као великог извора тополте; а на крају поглавља говори се и о појму етер. Овај одељак о Елементима се завршава појашњењем и сукобљавањем физичко-философских поимања елемената и прапочетака твари код Аристотела и у спису О Шестодневу, Василија Великог.
Бојан Томић, као физичар, говори и дефинише појам кретања у посебном делу књиге. У врло концизном и набијеном дефиницијама и, минималним али избрушеним, појашњењима, делу, г. Томић говори о сложености кретања и, веома оригинално, о својству заједнице кретања времена и закона.
Последње поглавље у овом делу књиге названо је просто Физика, где аутор показује једну надмоћ у мислима Светог Василија после анализе мноштва мудријашких теорија које су по свом логичком устројству биле прилично крхке за доказивање. На основу природних и неписаних закона, г. Томић долази до два кључна питања, које поставља првенствено као научник, а затим и као хришћанин, какво је стварање и шта је са физиком, а одговарајући на њих покушава да изазове савремене научнике и философе који већ, на Западу, прихватају помирење науке и богословствовања. Аутор истиче да физика времена усмерава наш ум према идеји о вечноме. А последње реченице у овом поглављу алудира на поменути изазов и решење истог на много отворенији начин: физика анализира сва жива створења, све физичке ентитете; животиње осећају и живе по реду и поретку; а наша брига треба да буде упућена на будући век, где ће се поменуте животиње и сва твар спасити возглављујући се у Господу Исусу Христу.
Иако је сам аутор одељак Вера и разум ставио заједно са поменутим одељцима, ми ипак почињемо тим делом завршно, односно закључно поглавље, јер није у складу са претходним истраживањем, пошто се више бави апологетским дискурсима и тврдњама које показују аутора као мислиоца и верника, а не као научника-физичара.
У закључку аутор наглашава да је рад био конципиран тако да се у поглављима обраде појмови који репрезентују физику, а да је улазећи у дубље анализе желео да покаже одлике Василијеве физике у спису О Шестодневу. Како сам аутор и каже ова књига је прича о нашем свету, о односу Бога према простору, времену и бивствујућем. Последња реченица у делу показује став аутора да ово Василијево дело нуди одговоре на научна питања и на питања истраживача различитих области како да нађу област за којом трагају целога живота - управо је та област Живот у коме се налазе сви одговори на питања која наука поставља. Додаћемо да је и сам аутор помогао да Василије Велики постане још једном откривен и за наш Живот и да следујући њему покушамо да овај Живот схватимо као стремљење ка Животодавцу.
На првој страни књиге је икона Светог Василија Великог коју је иконописа Дарко Спајић. И ова Икона показује жељу аутора да физику обожи и помоћу ње дође до Бога.
