Отворена Константинова година (313 – 2013)
Свечаном академијом у Народном позоришту у Нишу 17. јануара 2013. године свечано почела прослава јубилеја Миланског едикта. Патријарх српски Иринеј и председник Србије Томислав Николић отоврили годину Миланског едикта.
Свечаност је отворио поздравним говором градоначелник Ниша др Зоран Перишић, после кога су говорили: амбасадор Руске федерације Његова Екселенција Александар Чепурин као домаћин свечаности, Његова Преузвишеност бискуп Реформаторске хришћанске цркве др Иштван Чете-Семеши, Његова Екселенција надбискуп Орландо Антонини, апостолски нунције у Београду, кога је преводио београдски надбискуп Станислав Хочевар.
Поздравом двојице сапредседника Организационог одбора за обележавање 1700 година Миланског едикта, Председника Републике Србије г. Томислава Николића и Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, започела је ова јубиларна година прослављања толеранције и хришћанске љубави.
Народно позориште са 540 места је било мало да прими све заинтересоване, па је испред зграде био постављен велики екран како би сви могли пратити свечану академију светом цару Константину у част.
Међу гостима запажени су неколико министара у Влади Републике Србије, међу којима министар културе и информисања г. Братислав Петковић, министар грађевине и урбанизма г. Велимир Илић, г. Милета Радојевић, директор Канцеларије за сарадњу са традиционалним Црквама и верским заједницама Владе Србије, затим Преузвишени Адем Зилкић, реису-л-улема Исламске заједнице Србије у пратњи муфтије србијаснког Мухамеда еф. Јусуфспахића. У име Јеврејске општине свечаности у Нишу присуствовао је београдски рабин Исак Асиел. Примећени су многи професори Београдског, Нишког и других универзитета, директори и посленици значајних издавачких и других установа, научних института, културни и јавни посленици.
Тринаест православних српских архијереја, мађу којима и Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански г. Јован, присуствовало је овом незаборавном чину.
Доајен српског глумилишта Танасије Узуновић, иначе рођени Нишлија, са балкона Народног позоришта прочитао је текст Миланског едикта.
Свечаност је на посебан начин увеличана појењем хора Сретењског манастира из Москве, чији су врхунски појци допринели да прослава у Константиновом завичајном граду свим присутним, али и онима поред ТВ екрана, остане у трајном сећању. Према изјави диригента хора г. Никона Степановича Жиле, њихов долазак је дар народā Русије братском српском народу поводом овог светлог чина.
Други програм Радио-телевизије Србије преносио је свечану академију уживо, уз стручне коментаре и водитељску ангажованост новинара Јавног сервиса.
Само из Београда на ову свечаност је кренуло око стотину новинара, и то у организацији Одбора за обележавање ове прославе. Цела ова година, речено је на конференцији за новинаре, коју су уочи свечаности у Народном позоришту одржали градоначелник Ниша проф. др Зоран Перишић и Владика нишки др Јован, биће у знаку јубилеја и годишњице потписивања најзначајнијег документа за хришћански свет.
Милански едикт потписали су 313. године тетрарх Запада Константин Велики (272–337), рођен у Нишу, односно древном Наисусу, и четворовласник Истока Ликиније (250–325). Тим законским текстом је проглашена верска равноправност и окончан прогон хришћана на територији Римског царства. Велики јубилеј биће обележен широм планете, а највеће прославе ће бити организоване у градовима у којима је цар Константин столовао и који су најважнији у његовом животу – цариграду, Риму, Милану, Јерусалиму, Јорку и Триру.
