Фототипско издање Повеље краља Милутина манастиру Бањска

Први пут у интегралном фототипском издању објављена је повеља настала пре седам векова. Ђорђе Трифуновић: Писана је најлепшим српским писмом из 14 века

Први пут у интегралном фототипском издању објављена је “Повеља краља Милутина манастиру Бањска”, настала пре седам векова. Заједничко издање Музеја у Приштини, Центра за очување наслеђа Косова и Метохије и “Службеног гласника” рађено је на основу дигиталне верзије изворног преписа који је у облику књиге откривен у цариградском Старом сарају, а данас се чува у истанбулском Музеју Топкапи.

На промоцији у уторак, приређивач др Ђорђе Трифуновић подсетио је да је један од најзначајнијих писаних споменика српске културе, рукописни свитак Светостефанске хрисовуље, први пут рашчитан крајем 19. века, а потом штампан у два издања у Београду и Бечу.

- Повеља је готово сигурно у оригиналу била у форми свитка и преписана је зарад лакшег руковања, будући да је више пута годишње јавно читана. Реч је о аутентичном препису из тога времена у облику књиге. Писана је најлепшим српским писмом из 14 века - рекао је Трифуновић.

ПОКЛОН

Светостефанска хрисовуља говори о томе да је краљ Милутин обновивши манастир Бањску даровао му “75 села и заселака”, од Срема, преко Ибра, Хвостана и Раса, до Плава и Зете - “осам катуна са више од 500 влашких (пастирских) породица, неколико планина и на годину сто спудова соли у Светом Срђу и 200 перпера у новцу у Брскову”.

Уз превод повеље на савремени српски језик, штампана су у аутентичном облику (фототипски) оба њена претходна издања, београдско (Љубомира Ковачевића) и бечко (Ватрослава Јагића), студија Ђорђа Трифуновића о историјату повеље, са прилозима међу којима и девет досад необјављених писама Стојана Новаковића и Ветрослава Јагића о штампању Повеље. Ту су још и студије академика Александра Ломе и Гордане Томовић, као и два прилога Виктора Савића.

СТАРА ИЗДАЊА

Трифуновић је испричао историјат београдског и бечког издања која су готово истовремено објављена 1890. Оба су резултат “експедиције” мађарских научника, којима се придружио и пољски историчар Јозеф Кожињовски и који су у истанбулском архиву пронашли Повељу. Кожињовски ју је преписао и потом ју је српска Краљевска академија објавила, док је мађарски тим Повељу однео у Будимпешту одакле је, посредовањем дипломате Бењамина Калаја, преписана у Бечу и објављена.

Извор: Новости