Ваведење у Хиландару
Децембра 4/21. на празник Ваведења Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин, са благословом Његове Светости Патријарха Српског Г. Иринеја, отпутовао је у велику Лавру Српске Православне Цркве, манастир Хиландар, да заједно са Игуманом и братијом манастира, прослави престолни Празник ове Свете Обитељи, а на неки чудесан начин и целе Горе Атонске, чија се зелено валовита површина окружена плавим морем, а окићена манастирима као рајским цвећем, налази под невидљивим омофором Мајке Божије./фотогалерија/
Епископа Милутина по обичају обитељи, дочекао је на улазу манастира Високопреподобни Игуман Методије са братијом. После одевања мандије, и традиционалне панагије Свете Тројеручице, уз песму и кадиони мирис тамјана, сви присутни су свечаним ходом, на челу са Епископом и Игуманима манастира Хиландара Методијем и Ватопеда Јефремом, пошли у храм Ваведења Пресвете Богородице на свеноћно празнично бденије, крунисано после дугог и целуноћног богослужбеног песнопенија, Божанственом Литургијом. Све је личило више на небо него на земљу, у храму осветљеном само пламеном кандила и воштаних свећа, монаси у контрасту, млади и стари својим светлим ликовима заједно са окупљеним народом, приносили су службу хвале и благодарности Богу и Пречистој Владичици Богородици, заступници ове рајске баште. Амбијент звезданог неба, покривајући као огртачем старе мученичке зидине овог манастира, још изразитије је указивао на сву његову мистичну прошлост, славу и светост. Богослужење су украсили предивним антифоним појањем и браћа Грци, оци монаси из келије Светога Томе, који врло радо пристижу на овај велики празник у Хиландар, да учествују у молитвеном прослављању Царице овог небоземног врта Господњег. Торжественост празника је увенчано и рукоположењем епископом Милутином јерођакона Доситеја у чин Презвитера, на тај начин дарујући овој светој обитељи још једног новог слугу олтара Божијега.
На празник су пристигли и представници других манастира Свете Горе, Конзул Републике Србије, Генерални конзул Свете Горе, представници Војске Србије, и многе хаџије из Србије, Грчке, Русије и других земаља.
После Свете Литургије свечано молитвено славље се продужило трпезом љубави, у вековној трпезарији ове обитељи, окићеној разним по својој тематици фресковским композицијама, са ликовима подвижничких тела Отаца пустиње, који својим присуством напомињу братију манастира на уздржање и трезвеност у свему, па и у јелу. Високопреподобни Игуман Методије обратио се свима са поздравом празничним и добродошлицом, а и поуком новорукоположеном сабрату, јеромонаху Доситеју, позивајући га на истрајност и умножење благодатног дара Божијег. Игуман је такође изразио своју дубоку радост и благодарност Његовој Светости за благослов и празничну посету и служење Његовог Преосвештенства Епископа Милутина, који је својим архипастирским присуством увеличао радост празничног сабрања. После обраћања Ватопедског Игумана Јефрема, који је поздравио и честитао Игуману и братији празник, обратио се речју и Епископ Милутин. Епископ је између осталог рекао да је својим доласком на Свету Гору схватио, да човек улазећи у Хиландар најпре треба да стане и застане, треба да огради мисао молитвом и смиреношћу, да се огради свештеним ћутањем. Епископ је истакао величину и значај манастира Хиландара, његових ктитора, Светог Саве и Светог Симеона, и историјску улогу манастира која се најбитније закључивала и закључује у рађању светих Божијих људи. Епископ је такође указао и на сада већ духовну сродност Ваљевске Епархије са Хиландаром и Гором Атонском, даривањем честице моштију Игуману Методију Светог Владике Николаја Велимировића на Светој Литургији. И Епархија Ваљевска има своје светиње, и тај благослов носим са собом овде, два велика стуба и светионика православља Св. Николаја Српског и Преп. Јустина Ћелијског, а и њиховог прејемника, Проигумана Никонора, који је пореклом из околине Ваљева а посветио је у Хиландару читав свој живот Богу, рекао је Епископ. Говорећи о величини празника Епископ се послужио речима Светог Григорија Паламе, да васцела творевина није у стању да искаже славу и величину Пресвете Богородице, а да је најлепше можемо прославити свом својом снагом, песмом и молитвом као што је то данас учињено у светом храму. Треба да гледамо према Родитељу – Оцу, да би на тај начин када се Бог појави у пламену и ми заблистали, рекао је Епископ.
После трпезе, Епископ је обишао манастирске објекте пострадале у ватреној стихији, и упознао се са фазом обнове истих, констатујући да је потребно много више средстава, труда и напора од свих нас да се доведе ова највећа светиња Српске Цркве у њено првобитно стање вековне славе и красоте, обећавајући да ће известити Његову Светост и Свети Архијерејски Синод о прогресу радова.
Епископ је такође обишао и манастирску костурницу, економију и ризницу, поклонивши се великим реликвијама овог светог манастира, Светом Часном и Животворном Крсту Господњем, као и многим светим моштима и иконама.
После беседе са Игуманом и братијом, о животу монашком и Цркви уопште, Епископ Милутин је свечано испраћен ка манастирском пристаништу носећи са собом у Србију благослов Свете Богородице Тројеручице, великих отаца земље Српске, Светог Саве и Симеона.
Извор: Епархија ваљевска
