Георгије Флоровски: Чланци и студије

Протопрезвитер Георгије Флоровски, Чланци и студије, с руског превео Миливој Мијатов, Нови Сад 2009, стр. 263.

Књига студија  у свету угледног православног богослова Георгија Флоровског није остала незапажена кад је издана на српском језику у преводу протојереја-ставрофора Миливоја Мијатова, пароха при Алмашкој цркви у Новом Саду.

Целокупна дела проф. Флоровског објављена су својевремено код једног чувеног америчког издавача у 16 књига, на енглеском језику (General Editor Richard S. Haugh, Visiting Scholar Andover Newton Theological School, Translated from Various Languages), што ће рећи да су његови силни радови преведени с руског изворника на енглески језик како би се богословско-философски опус овог великог Руса приближила западном читаоцу. И био је познат на Западу да је као један од говорника иступио на оснивачкој Скупштини Светског савета цркава 1948. године у Амстердаму предавањем под насловом „Екуменски циљеви и сумње“! Његова реч је била уважавана и међу римокатоличким и међу протестантским богословима.

Прота Мијатов преводи са оригиналног руског језика, што је велика предност кад је у питању успостављања верног, научног превода. У уводном слову преводилац истиче да  га је љубављу за делом Флоровског задојио блаженопоч. Епископ Данило (Крстић), који је иначе одбранио свој докторски рад код овог православног светила, и то на Харвардском универзитету где је Флоровски предавао при крају свог земног живота. Радосно наглашава да се код писца Путева руског богословља „увек пронађе нека нова мисао, неки нови путоказ или богословско усмерење, свеже (бого)умозрење које пре тога ... нисте приметили“.

Студије објављене у овој књизи раздељене су у две књиге, при чему прва садржи чланке и студије објављене као засебне целине у разним часописима или гласилима, и писане разним поводима. Наводимо их: Руска религиозна књижевност (деветнаести век), Долина сенке смрти, О последњим догађајима, Васкрсење мртвих, Твар и тварност, Предање и предања, Откривење и тумачење, Есхатологија светоотачке епохе, Противречности оригенизма.

Друга књига садржи три студије, које су у суштини уводи у његова невен-дела: Путеви руског богословља, Источни Оци четвртог века, Византијски Оци петог до осмог века.  

Ради што бољег разумевања богословља оца Георгија преводилац доноси у виду увода својевремено у „Теолошким погледима“ објављени осврт на његово дело из пера његовог ученика, Епископа Данила „'Васеленски‘ протојереј Георгије (1893-1979)“. Он пише: „Он није био тек велики професор теологије или ходећа енциклопедија, него неуморни откривач неувениве лепоте и истине у лику Христа.  Његова  оригиналност није громопуцателна, ни опсенарска, његова изворност је у понирању у изворе Воде Живе Логоса. Он је трезвеноумни тајанственик у трагању за светим, светлим тајнама Тројице.“ „Навикнут на строгост и тачност светоотачког начина мишљења, он није марио ни за какав романтизам и ирационализам, а најмање за којекакву мистику 'руске душе'. Сматрао је да ништа не може заменити напорни рад, ни разумне аргументе разбистрене благодатном светлошћу Духа. Том својом облагодаћеном луцидношћу Флоровски се борио против оних који су хтели да поистовете Православље са мистиком магловитости или са естетиком обредољубаца.“

У духу ових мисли Епископа Данила, препоручујемо читање  радова Георгија Флоровског нашем читатељству.

Протођакон Радомир Ракић