Георгије И. Мандзаридис: Хришћанска етика I

Увод – основна начела, савремена проблематика
Каленић, Крагујевац 2011, 225 стр.; превео са грчког свештеник Драган Поповић

За непуна два месеца добили смо две књиге истакнутог теолога Георгија Мандзаридиса. Проф. Мандзаридис спада међу најбоље изданке солунске Богословске школе; прослављени православни етичар, аутор бројних студија које су превођене на водећим светским језицима достојни је следбеник великог лаика теолога Св. Николе Кавасиле.

Овај приручник за Хришћанску етику који је пред нама се разликује од осталих који су познати нашој јавности. Наиме у нашој јавности су доступна два приручника за етику: двотомно дело Морално богословље од др Димитрија Димитријевића и Хришћанска етика од Евгенија Спекторског. Ова прва је још увек у циркулацији по нашим богословијама и представља класичан уџбеник схоластичког типа који не излаже у толикој мери православни приступ етици а који у великој мери критикује Мандзаридис (стр. 45), док код Спекторског преовладава један шири приступ који није толико усмерен ка синтетизовању православне мисли нити је пак усмерен ка уводним питањима.Оба ова приручника показују слабости при суочавању са савременим недоумицама. Предност овог приручника јесте управо у томе што у њему налазимо извесну систематизацију православне етике, која је по аутору прихватљива зато што по њему етика има за циљ да нуди претпоставке новога живота и да изложи основне црте објављивања јеванђеља свету, докле систематска етика има за циљ да да заокружени етички систем, што је у раскораку са православном традицијом (стр. 71).

Књига је подељена на три целине: прво поглавље (стр. 17-87) се бави уводном проблематиком, методологијом етике, изворима као и помоћном литературом, друго поглавље се бави основним начелима етике попут појмова егоцентричности и друштвености, аутономије и хетерономије, затим божанских заповести, божанске и људске праведности, ауторитета и слободе и црквених догмата као показатеља људског живота. И на крају од посебне важности је треће поглавље које носи назив Савремена проблематика, у коме се обрађује модерна тематика попут еколошке кризе, фундаментализма, екуменизма...

Проф. Мандзаридис се при састављању приручника користио не само делима св. отаца, већ је излагао и ставове римокатоличких као и протестантских етичара, али је изучавао и философску етику као и савремену психологију, биологију и социологију. Заиста пред собом коначно имамо један приручник који нам може заменити постојеће приручнике и који може понудити квалитетан одговор на читав низ недоумица које се јављају унутар модерног друштва. При томе томе нећемо наћи некакав конзервативизам, што је честа критика противника Цркве, него напротив једно исправно начело које негује традиционални идентитет са практичним плурализмом (стр. 168). Приликом излагања своје мисли је јасан и прецизан, тако да можемо у потпуности уронути у дубине православне етике. Поред свега овога књига обилује богатим библиографским референцама и као таква представља вредно штиво за ширу јавност, не само за теологе, већ и философе, социологе религије.

Славиша Костић

Извор: Православље