Георгије И. Мандзаридис - Хришћанска етика I, Увод-основна начела, савремена проблематика
Георгије И. Мандзаридис - Хришћанска етика I, Увод-основна начела, савремена проблематика
Каленић, Крагујевац 2011, превео са грчког свештеник Драган Поповић
За непуна два месеца српска читалачка јавност богатија је за две књиге истакнутог теолога Георгија Мандзаридиса. Проф. Мандзаридис спада међу најбоље изданке солунске богословске школе; прослављени православни етичар, аутор бројних студија које су превођене на водећим светским језицима достојни је следбеник великог лаика-теолога св. Николе Кавасиле.
Овај приручник за Хришћанску етику који је пред нама се разликује од осталих који су познати нашој јавности. Наиме у нашој јавности су доступна два приручника за етику: двотомно дело Морално богословље од др Димитрија Димитријевића и Хришћанска етика од Евгенија Спекторског. Ова прва је још увек у употреби у српским богословијама и представља класичан уџбеник схоластичког типа, који не излаже у толикој мери православни приступ етици а који у великој мери критикује Мандзаридис (стр.45), док код Спекторског преовладава један шири приступ који није толико усмерен ка синтези православне мисли, нити је пак усмерен ка уводним питањима. Оба ова приручника показују слабости при суочавању са недоумицама у савременом друштву. Предност овог приручника јесте управо у томе што у њему постоји извесна систематизација православне етике, која је по аутору прихватљива зато што према његовом мишљењу етика има за циљ да нуди претпоставке новога живота и да изложи основне црте објављивања јеванђеља свету, док - са другсе стране - систематска етика има за циљ да пружи заокружени етички систем, што је у раскораку са православном традицијом (стр.71).
Књига је подељена на три целине: прво поглавље (стр.17-87) се бави уводном проблематиком, методологијом етике, изворима као и помоћном литературом; друго поглавље се бави основним начелима етике попут појмова егоцентричности и друштвености, аутономије и хетерономије, затим божанских заповести, божанске и људске праведности, ауторитета и слободе и црквених догмата као показатеља људског живота. И на крају, од посебне важности је треће поглавље које носи назив Савремена проблематика, где се обрађује модерна тематика попут еколошке кризе, фундаментализма, екуменизма...
Проф. Мандзаридис се при састављању приручника користио не само делима св. Отаца, већ је излагао и ставове римокатоличких, али и протестантских етичара, уз философску етику, као и савремену психологију, биологију и социологију.
Заиста пред собом коначно имамо један приручник који може заменити постојеће приручнике и који може понудити квалитетан одговор на читав низ недоумица које се јављају унутар модерног друштва. При томе томе нећемо наћи некакав конзервативизам, што је честа критика противника Цркве, него - напротив - једно исправно начело које негује традиционални идентитет са практичним плурализмом (стр.168). Приликом излагања своје мисли је јасан и прецизан, тако да можемо у потпуности уронути у дубине православне етике. Поред свега овога књига обилује богатим библиографским референцама и као таква представља вредно штиво за ширу јавност, не само за теологе, већ и философе, социологе религије.
Славиша Костић
