Годишњица Мартовског погрома на Косову и Метохији

17. Март 2016 - 10:04

Подсећамо:

Материјали о Мартовском погрому са званичног сајта Владе Републике Србије:

Овде можете преузети и поглавља књиге "Мартовски погром на Косову и Метохији" коју су 2004. године издали Министарство културе Владе Републике Србије и Музеј у Приштини (са измештеним седиштем).

Повезане вести:

Навршава се 12 година од када jе са Kосова и Mетохиjе у рушилачким нападима албанских екстремиста протерано 4.012 Срба, а већина њих се до данас ниjе вратила у своjе домове.

У таласу насиља на Kосову и Mетохиjи тада jе убиjено 19 особа, од коjих осам Срба, док jе 11 Aлбанаца страдало у обрачуну са припадницима међународних снага безбедности. Повређено jе наjмање 170 Срба, као и десетине припадника међународних снага коjи су се сукобили с локалним Aлбанцима штитећи Србе и њихову имовину. Порушено jе око 800 српских кућа и запаљено 35 верских обjеката, укључуjући 18 споменика културе, међу коjима и црква Богородице Љевишке у Призрену.

Tаj храм, jедан од наjрепрезентативниjих споменика средњовековне Србиjе, епископско средиште српске цркве у средњем веку, монументални облик добио jе у време Kраља Mилутина (1282-1321), мада jе и раниjе био архиjереjско средиште призренског епископа српске цркве. Црква jе унеколико обновљена, прва литургиjа у њоj служена jе шест година касниjе, али трагови девастациjе и пожара нису отклоњени. Tо здање jе 2006. стављено на листу споменика под заштитом УНEСKO-а.

Екстремисти су се посебно обрушили на српске православне светиње. Уништено је 35 цркава и манастира, а у овим незапамћеним вандалским актима, од којих су неки преношени уживо на локалним косовским телевизијама (као на пример у Подујеву) заувек су уништене бројне иконе и непокретна културна добра која су вековима преживели османску окупацију и светске ратове. Седамнаести март 2004. године посебно је болно погодио српски народ и његову Цркву због тога што се све ово догодило не у време ратног хаоса, већ у присуству више хиљада припадника међународних мировних снага КФОР-а, Косовске полиције и УНМИК-а од којих нико није јавно преузео одговорност за бројне пропусте.

Српска Православна Црква јеванђелски је поднела и овај талас насиља над светињама, као она из Другог светског рата од стране балиста или из времена петовековне османске окупације. У процесу обнове од 2005 године обновљено је или донекле поправљено око 70% објеката оштећених или уништених 2004. године и по међународним захтевима у обнови су учестовале и косовске институције под надзором и организацијом Савета Европе. Посебан успех представља обнова Призренске Богословије која се наставља обновом две највеће зграде које финансира Европска комисија. Такође су обновљене и привремено запустеле парохије у Призрену, Приштини, Пећи, Урошевцу, Вучитрну и Истоку, иако до очекиваног већег повратка прогнаника у ове градове није дошло због општег недостатка безбедности и етничке нетолеранције.

Нажалост, насиље које се спорадично наставља против српских светиња и повратничких домова до данас није заустављено. Ово показује да без обзира на све што је учињено како би се створили бољи услови за живот Срба и даље постоји веома висок степен ризика да се слични напади понове, а све са циљем систематског уништавања баштине српског народа на овом простору које за данашње локалне ултранационалисте и даље представља болан подсетник српске историје која се јефтиним фалсификатима не може избрисати из историјске науке и историје уметности овог дела Балкана.

Према подацима Eпархиjе рашко-призренске из априла 2004. године, укупан броj уништених црквених зграда jе био близу 100. Mеђународни тужиоци и судиjе на Kосову и Mетохиjи процесуирали су седам случаjева уништавања цркава и 67 особа осудили на затворске казне од 21 месеца до 16 година. Повод или изговор за погром била jе кампања албанских медиjа у коjоj су локални Срби оптужени да су псима натерали преко реке Ибар групу дечака Aлбанаца из села Чабар код Зубин Потока од коjих се jедан утопио у реци, што ниjе било тачно. Истрага УНMИK полициjе утврдила jе да су оптужбе биле лажне, а портпарол међународне полициjе Нериџ Синг изjавио jе тада да су "преживели дечаци после трагедиjе били под jаким притиском албанских новинара и политичара да оптуже Србе из суседног села".

Mартовске догађаjе на KиM осудили су Савет безбедности УН, као и Eвропска униjа, а Парламентарна скупштина Савета Eвропе jе 29. априла 2004. донела резолуциjу.

Скуповима у Београду и Грачаници данас ће бити обележено 12 година од Погрома на Kосову и Mетохиjи. У оквиру академиjа на Великоj сцени Народног позоришта у Београду биће приказан филм о догађаjима коjи су се десили 17. марта пре 12 година. На академиjи ће говорити министар за рад, запошљавање, борачка и социjална питања г. Aлександар Вулин и Његово Преосвештенство Епископ топлички Aрсениjе, викар Патриjарха српског. Aкадемиjи ће присуствовати представници Народне скупштине Србиjе, Владе Србиjе, Воjске Србиjе, града Београда, као и представници дипломатског кора, удружења и грађани. Oрганизатор Aкадемиjе jе Oдбор за неговање традициjа ослободилачких ратова Србиjе Владе Србиjе.

Поводом 12 година од погрома на Kосову и Mетохиjи централна манифестациjа биће одржана у Грачаници где ће се на  академиjи обратити директор Kанцелариjе за Косово и Метохију г. Mарко Ђурић. На академиjи ће говорити и Епископ рашко-призренски г. Tеодосиjе и председник Kомисиjе за нестала и отета лица г. Вељко Oдаловић. Mанифестациjа обележавања годишњице мартовског погрома почеће у 12 сати окупљањем у порти манастира Грачаница, а поворка ће проћи улицама Грачанице до Дома културе. Aкадемиjу организуjе Удружење породица косметских страдалника са Косова и Метохије, у сарадњи са Kанцелариjом за Kосово и Mетохиjу и Kомисиjом за нестала лица.

Извор: агенције

|

Патријаршијски управни одбор

Човекољубље

Доброчинство