Годишњица освећења Саборног храма у Бару

-Ријетки су храмови у свијету као што је храм Светог Јована Владимира у Бару, саграђен у славу Божју који је крштен и миропомазан светом руком Патријарха јерусалимског Теофила III, нашег српског Патријарха Иринеја и других епископа Цркве Божје и тако постао један од најзначајних мјеста у Европи и широм свијета. Овај храм се тога удостојио а заједно са њим и сви они који се сабирају и који ће се у њега сабирати, казао је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије током Литругије која је служена поводом друге годишњице освећења Саборног храма.

Митрополит је казао да је 1000 година од мученичке смрти Светога Јована Владимира управо запечаћено освећењем величанственога храма: -Кроз овај храм прославља се име Божије, име Оца и Сина и Духа Светога и чествује се име Светога великомученика Јована Владимира сараспетога Христу и у тајни крштења, али и у тајни његовог животног мучеништва и страдања.

Говорећи о значају Светога Јована Владимира покровитеља светога храма и града Бара, Митрополит је подсетио да и Свети Јован Крститељ и Свети Јован Владимир у својим рукама држе посечене своје главе: -Такав је значај Светога Јована Владимира, покровитеља овога светога храма и овога града, покровитеља нашега народа, онога који обједињује собом и својом жртвом, попут самога Господа, Исток и Запад. Овдје је на овим просторима управо пројављено то јединство Истока и Запада, јединство Цркве Истока – све до јерусалимског Патријарха који је освешатао овај храм, и јединство Цркве Запада у оним временима када је Црква Истока и Запада била једна, вјерна апостолском и Христовом предању све до 11. вијека када је дошло до несрећног раскола Западне цркве, Римске патријаршије.

-Црква Божја Светога Јована чува то изворно хришћанско јединство, првих 10-11 вијекова и наставља да га чува и проповједа, и да га свједочи и овим светим храмом. Исток и Запада, Сјевер и Југ, мушко и женско, Грк и Јевреј, роб и слободњак, све то престаје да постоји и обједињује се уз Христу Исусу јединоме Творцу неба и земље и све је призвано да се крсти у име Божије и да се запечати Духом Светим Животворним, да постане једно и заједно и у времену и вјечности, истакао је владика Амфилохије.

Поновио је да је освећење Сабортног храма и његов раст велики догађај јер се преко њега освештао Бар и да је он призив на Божју љубав свих који живе у Бару, а то потврђује и Црква Свете Тројице на Румији коју, они који су испуњени богомржњом и братомржњом, покушавају да сруше: -Срушили су је управо и они који су били испуњени мржњом према Христу као Богу љубави у 16. вијеку па је она васкрсла. Долетјела је на Румију црква посвећена Светој Тројици да и оданде свједочи Оца и Сина и Духа Светога, да призива на љубав и заједништво вјечно и непролазно свако људско биће на овим просторима. Зато је васкрсла црква на Румији и зато је васкрсао и Свети Јован Владимир и његово присуство кроз овај свети храм. То је велики Божији дар и догађај и за ова град, Црну Гору, и за сву Европу, читав свијет.

Високопреосвећени Митрополит је казао да је овај храм у Бару, као и онај на Румији, знамење светских димензија.

У архипастирској проповеди Митрополит је подсетио да Христос никада није толико био гоњен и прогоњен из људскога живота као данас у свету. -Али, с друге стране, никада се име Његово није толико проповједало и свједичило широм свијета, на свим земаљским језицима, као данас. Свуда се проповједа свето Јеванђеље и свуда се крштавају људска бића и примају печат дара Духа Светога, постају чланови Цркве Божије, те заједнице вјечне непролазне. Рађају се Духом Божјим за вјечни и непролазни живот, рекао је Владика и подсетио је да је крштење облачење у Христа у Његову живоносну силу:

-Тајном крштења тјелесно рођени од оца и мајке, они се рађају за вјечни непролазни живот, за вјечно непролазно Царство Божје. Постају заједничари не само земаљске тјелесне заједнице (породичне, људске) него заједничари вјечне Божје заједнице – Цркве Христове којој припадају и припадаће милиони људи кроз вјекове и која се данас проповједа свуда по свијету у свим земаљским народима.

Током Литургије Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је крстио малу Ксенију.

Свечаност поводом друге годишњице освећења Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару почела је дан раније промоцијом едиције „У спомен и славу Светог Јована Владимира“ у 10 томова.

Саборни храм Светог Јована Владимира у Бару освештао је и у њему одслужио Литургију 25. септембра 2016. године, Његово Блаженство Патријарх Јерусалима и све Палестине г. Теофило III уз саслужење Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, Његовог Блаженства Архиепископа Тиране и све Албаније г. Анастасија, Његовог Блаженства Архиепископа охридског и Митрополита скопског г. Јована и представника свих помесних Православних Цркава.

Освештање Саборног храма у Бару у години великог јубилеја – 1000 година (1016-2016) од мученичког страдања Светог краља Јована Владимира, представљао је највећи догађај у православљу 2016. године. Колико је свечаност била импозантна, као и број верника, најбоље сведоче речи Патријарха српског г. Иринеја да га посебно радује присуство великог броја народа: -Ја мислим да је ово највеће присуство народа, бар у последње време, на једном месту, и то око храма и његовог освећења!.

На дан освећења изнесен је крст Светог Јован Владимира на коме је светац погубљен пре хиљаду година. Крст годинама чува породица Андровић из Микулића код Бара. Изградња Саборног храма почела је 2002. године, по величини је највећи православни храм у Црној Гори, површине 2 x 1359 м2. На централној куполи храма, на висини од преко 40 м, налази се златни крст висине 4,6 метара, тежак око 380 кг.

Извор: Митрополија црногорско-приморска