Годишњица упокојења протојереја-ставрофора Чеда Савичића

На празник Чудотворне Иконе Пресвете Богородице Тројеручице, 25. јула 2020. године, навршава се цела година Господња од представљења служитеља Божјег олтара протојереја-ставрофора Чеде Савичића (1947-2019).

Прота Чедо рођен је 10. октобра 1947. године у селу Герзово (Мркоњић град), од оца Стевана и мајке Јованке, рођ. Зец, као једино мушко дете. Своју веру и захвалност Богу, породица Савичић доказује тиме што је своје једино мушко дете даровала Богу на службу својој светој Цркви.

У том смислу, уписује се у први разред Богословије Свети Сава у Београду 1962. године. Након матуре, 1970. године, не одлази на даље школовање, него ступа у брак са својом животном сапутницом Војном Лукић и заједно се стављају на располагање епископу Симеону који га рукополаже за свештеника на дан Светог Саве, 27. јануара 1971. годиине, и поставља га за пароха у Требињи (код Карловца).

Иако млад и неискусан, отац Чедо без страха креће у свој нови подвиг. Сутрадан по рукоположењу креће у обилазак своје парохије носећи богојављенску водицу. Како су га те прве године, са искреном радошћу примили у своје домове, тако су га примали све време његовог службовања наредне 24 године.

Почетком деведесетих умире епископ Симеон и почиње нова голгота српског народа. Отац Чедо не оставља своје стадо као најамник, већ као добри пастир спреман је био положити и живот свој за стадо своје. Пратећи свој народ, долази у Београд 1995. године где му патријарх Павле даје нови задатак – оснивање парохије и градња храма у Лештанима. Наставља свој неуморни рад, улази у домове и срца људи, а Бог га награђује снагом да заврши градњу дивног храма Светог великомученика Георгија у Лештанима.

Након заиста великих мука, страдања и изазова, прота Чедо одлази у пензију да ужива са својом протиницом и својих четворо деце Дубравком, Радмилом, Мирјаном и Марком. Највећу радост су му причињавали унучад Милица, Марија и Лазар.

Међутим, негде из прикрајка, болест ускрати све ово и звона огласише да се упокојио наш Прота. Онај прелепи храм у Лештанима који је саградио, био је тесан да прими све који су дошли да га испрате.

Заупокојену Литургију у храму Светог Георгија у Лештанима служило је више свештеника и ђакона, а печат његове проповеди је било заједничко причешће његове породице. Након Литургије, од проте се опростио његов наследник, свештеник Вукашин Теофиловић, а у име школских другова, доле потписани протојереј-ставрофор Миливоје Топић.

Опело на Новом Бежанијском гробљу служио је Епископ ремезијански Стефан са преко тридесет свештеника и ђакона, који се опростио од проте као његов земљак. У име свештеника из Епархије горњокарловачке, од проте се опростио свештеник Душан Вишекруна, дивно произносећи животни пут и завршио је речима: „Добри и верни слуго, у маломе си ми био веран, уђи у радост Господа свога“. (Mт. 25, 21)

Годишњи парастос проти биће служен на Новом Бежанијском гробљу у суботу, 25. јула 2020. године у 12 сати.

протојереј-ставрофор Миливоје Топић, пензионисани парох у Вићенци (Италија)