Горња црква у Сремских Карловцима постаје манастир

На самом почетку лета Господњег 2016. посвећеног светородној породици Бранковић деспота српских, памћења ради и на основу историјских чињеница, Његово Преосвештенство Епископ сремски г. Василије прогласиће храм Ваведења Пресвете Богородице у горњем делу Сремских Карловаца манастиром Ваведења Пресвете Богородице.

Свечано проглашење биће обављено 14. јануара 2016. године на светој архијерејској Литургији у карловачкој Горњој цркви са почетком у 9,30 часова. По запису из Минеја, 1561. године, зна се да је црква Ваведења Пресвете Богородице била манастир.  Испред старог манастирског конака при Горњој цркви, сахрањене су монахиње Марија и Евгенија из Новог Сада. Прота Радослав Грујић је био мишљења да је деспотица Мајка Ангелина једно  време боравила у овом манастиру, као и да је ту замонашена Јелена, удовица Светог Стефана Штиљановића. По свом обновљењу 1716. године, пре свега заслугом јеромонаха Макарија, књигољупца, овај храм се и даље водио као света обитељ. У порти ове светиње, сахрањени су егзарх Никанор Павловић, ваљевски епископ Доситеј Николић и хиландарски архимандрит Герасим. Године 1726. у овој светој обитељи крштен је Јован Рајић, потоњи архимандрит манастира Ковиља и наш познати историчар. И по мишљењу проте Радослава Грујића црква Ваведења Пресвете Богородице у Горњем граду била је мушки манастир који су походили хиландарски монаси.