Горски вијенац - бокељско издање

Након благослова крстом, којег је Његош 1851. године поконио цркви Светог Николе, у организацији Српског пјевачког друштва „Јединство“ из Котора и новске Књижаре Со, поводом 170-годишњице од првог издања (Беч, 1847.), 25. априла 2017. године је приређена промоција књиге Горски вијенац - бокељско издање Петра II Петровића Његоша.

Књига је посвећена школовању младог Рада (Томова Петровића) у Херцег Новом и боравцима посљедњег владике Петра II Петровића Његоша у Боки Которској. На промоцији, којој је присуствовао и конзул Србије Зоран Дојчиновић, говорили су парох которски протојереј-ставрофор Момчило Момо Кривокапић, проф. српског језика и књижевности Љиљана Чолан, унук првог заливског издавача Мишо Секуловић и уредник и издавач Никола Маловић.

Професорица српског језика и књижевности Љиљана Чолан je рекла да ће искра бесмртне Његошеве поезије бљескати од Боке Которске па до ловћенских висина.

-Та искра се извила прије 170 година и била први пут печатана у Бечу 1847.године као дјело које је обијежио побједу Вукових идеја. Те године су у Бечу штампана дјела која су испоштовала Вуково залагање за увођење књижевног језика. Осим Горског вијенца биле су то још Песме Бранка Радичевића, Рат за српски језик и правопис Ђуре Даничића и превод Новог завјета Вука Стефановића Карџића. У питању је био један сплет од књига које су савиле побједу српског књижевног језика и правописа 19. вјека, додала је Чолан.

Парох которски протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић најприје је благословио присутне крстом којег је Његош 1851. године поконио цркви Светог Николе. -Горски вијенац је присутан све вријеме у народу, а народ га је познавао или уз гусле ии на неки други начин. Издање Николе Маловића има спецификум да се бави Његошевим боравком у Боки, од Топле па преко свих мјеста гдје је боравио. До Прчања у којем је написао тестамент, казао је између остаог Кривокапић.

Унук првог заливског издавача Мишо Секуловић говорио је о стваралаштву његовог дједа Јова који је остао забиљежен између осталог и по томе што је Његошев Горски вијенац издао четири пута: 1913. 1921. 1922. (на латиници) и 1939. године.

Уредник и издавач Никола Маловић истакао је специфичности књиге Горски вијенац Петра II Петровића Његоша Бокељско издање. -Не дирајући у основни текст Горског вијенца - уз предговор оца Гојка Перовића, ректора Цетињске богословије – реконструише дане школовања младог Рада Томова на Топлој, и даје до сада јединствен преглед свих хронолошких контаката Његоша и Боке Которске, фотографије свих палата у којима је боравио и у њима писао, све спомен-плоче подигнуте до данас, и све бисте, од којих је Мештровићева у порти католичке Жупне цркве на Прчању први споменик јавно подигнут Његошу у Црној Гори. Књига биљежи и неколико куриозитетних података, као нпр. да се прво интегрално јавно читање Горског вијенца догодило на манифестацији Дани Књижаре Со 2005. године, те да је фототипско издање Горског вијенц“ из 1847. прва књига која је у историји опловила вијугаве контуре Бококоторског залива. Пуних 78 година било је потребно да бисмо дочекали ново заливско издање наше вјероватно најпознатије књиге, додао је Маловић.

Након књижевне вечери присутни су имали прилику целивати крст којег је Његош поконио овој цркви, а који није страдао у пожару на цркви Светог Николе 1896.године.

Извор: Митрополија црногорско-приморска