Гост треће духовне вечери у Радовићима био је академик Владета Јеротић

Гост треће духовне вечери у манастиру Вазнесења Господњег при Цркви Светог Спаса у Радовићима био је академик Владета Јеротић. Предавање угледног љекара, психијатра, књижевника и академика које је одржано у манастирској порти у присуству великог броја посјетилаца, најавио је кртољски парох јереј Александар Брашанац. Јеротић је присутнима бесједио на тему „Божја воља – човјекова воља“, којом се бави и у својој новој књизи „Са Богом, мимо Бога, око Бога“.

- Данас имамо прилику да размишљамо на тему да ли човјеку треба више или мање Бога него некада. Неки људи које цијеним кажу да данас расте број оних који имају више потребе за Богом него некада. То изгледа необично, јер се чини као да има мање потребе за Богом. Постоје тзв. паралелни процеси – добро не постоји без зла. И Његош је више пута наглашавао да не знамо поријекло зла. Некада зло испадне на добро, то је врло тешко и компликовано објаснити. Наслов ове моје књиге говори о томе да људи више траже Бога на разне начине. Не морају да иду у цркву, нијесу православни, али у цјелини узевши на тлу бивше Југославије људи траже Бога више него некада – истакао је Јеротић. Један од најугледнијих српских академика је окупљенима рекао да људи често желе да вјерују да је православље „квалитетније“.

- Светаца је било и у другим вјероисповијестима. Чак наш владика Данило Крстић је рекао да је Свети Фрањо Асишки био светац. Било је светаца код римокатолика, многи мање знају да је светаца било и код протестаната. Та подјела хришћана није добра. Христос тражи од нас да будемо једно стадо и Он, један пастир. Да ли ће то бити икада? Велики руски религиозни филозоф Владимир Соловјов сматрао је да на крају свијета долази уједињење цркава и да ће се тада по његовој мистичкој екстази појавити најбољи православни патријарх, најбољи папа и најбољи протестантски надбискуп – рекао је угледни академик.

Јеротић истиче и проблем да се Црква мало бави људима који престају да вјерују у неким годинама, а које је везано и са питањем слободне воље човјека.

- У средњим, старијим годинама, цијелог живота су ишли у цркву, крстили унуке, и одједном престају да иду, изјашњавају се као атеисти. Свети Јован каже „Никада не знамо браћо и сестре шта ће сјутра бити са нама“. У Светој Гори сам био много пута. Видим тако једног у грчком манастиру. Некако тужан старац. Пошто ме водио наш драги отац Митрофан кажем му да га пита на грчком зашто је тужан.А старац му одговори: „Већ двије године не плачем. Бог ме напустио, плач је Божји дар“. Двије хиљаде година понављамо у Оченашу – „Нека буде воља Твоја“, „Боже сачувај“ кажемо механички. Да ли слушамо то што нам је Христос оставио као сталну и трајну молитву? Да ли се сјетимо кад кажемо „Нека буде воља Твоја“? Да ли знамо шта је Божја воља и да ли знамо шта је човјекова воља – запитао је Јеротић присутне на веома посјећеном предавању у Радовићима.

Жељко Комненовић

Извор: Митрополија црногорско-приморска, Дан