Градско становништво двоструко брже стари
Данашњи градови Србије своју бољу демографску виталност у односу на села дугују „увозу" становништва у најбољим репродуктивним годинама из околних села
Иако су наша села и даље демографски старија од градова, као резултат
деценијских сталних миграција, процес демографског старења у урбаним срединама
много је бржи. Када се упореде урбана подручја и сеоске средине долази се до
закључка да је градска популација Србије старила двоструко брже од сеоске, при
чему је процес текао веома сличним темпом и у Војводини и у централној Србији.
Другим речима, чак је у више од 85 одсто општина градско становништво старило
бржим темпом од сеоског, каже др Владимир Никитовић из Центра за демографска
истраживања Института друштвених наука.
„Процес демографског старења, као феномен непознат у досадашњој људској историји, у наредном периоду показаће свој пуну снагу управо у урбанизованим подручјима Србије", сматра Никитовић.
За брже старење градских средина у односу на сеоске, на нивоу целе земље, нешто већу одговорност сносе мушкарци што је очекивано с обзиром на то да су током индустријализације они и чинили већи део имиграната.
Регионално, мушкарци су више утицали на брже старење у централној Србији и Војводини, јер је животни век мушкараца краћи него код жена (на пример у Војводини у односу на централну Србију мушкарци у просеку краће живе за 2,5 година).
Никитовић каже да, иако су градске средине брже демографски стариле у односу на сеоске у последњој деценији двадесетог века, у неколико мањих општина у Војводини, као и у Београду и Новом Саду, урбани делови општина су још према попису из 1991. имали старију популацију од руралног окружења. Овај демограф истиче да, када су у питању мање општине, важно је нагласити да важећа статистичко-административна подела насеља на градска и остала, посебно у Војводини, не одражава увек јасно границу између сеоских и урбаних подручја, јер је формалне природе. С друге стране, два највећа града у земљи представљају полове привлачења становништва чији је просторни утицај далеко шири од оквира региона у којем се налазе.
Територије данашњих десет београдских општина, које целом својом површином или делом територије формирају насеље Београд, биле су у целини рецептивни центри без обзира на формални административни статус насеља која је чине. Наиме, како се Београд ширио као насеље, рубни рурални делови су такође били захваћени имиграцијом што их је временом трансформисало и формално у делове града. Пошто је тај процес у току, данашња рурална насеља у непосредном контакту са Београдом временом ће свакако постати његов саставни урбани део. Стога је разумљиво да ниво демографске старости општина које формирају насеље Београд не указује на типичну дистинкцију град-село, као у централној Србији.
Слично објашњење стоји и за Нови Сад, чија се зона утицаја као имиграционог пола, у последњој деценији, проширила на знатно већи регион од покрајинског, посебно када су у питању избегличке имиграције, каже Никитовић.
Општине централне Србије, нарочито у пограничним, планинским областима, одликује другачији модел демографске старости према типу насеља где је јасно изражена разлика између урбаних центара и њиховог, емиграцијом опустелог, старачког, руралног окружења.
С обзиром на то да је наталитет деценијама уназад низак готово у целој земљи, без обзира на тип насеља, данашњи градови Србије своју бољу демографску виталност у односу на села дугују „увозу" становништва у најбољим репродуктивним годинама управо из аграрних подручја из окружења, констатује Никитовић.
Након неколико деценија, највећи део тих генерација улази у групу старог становништва, а при том иза себе оставља малобројније генерације, чиме доприноси и порасту опште старости градске популације. Наставак овог тренда треба очекивати и у блиској будућности.
На селу природа, у граду стрес
Становништво у градовима је изложено сталном стресу, каже мр Драгана Динић из Института за политичке студије.
Она наглашава да становници градова живе сасвим другачијим животом од људи на селу. Људи у градовима се мање крећу, не баве се физичким активностима, углавном седе, што на послу, што код куће, испред компјутера или телевизора. Слаба покретност доводи до прекомерне тежине која може да буде узрок многих обољења, попут кардиоваскуларних.
„Људи на селу су опуштенији, окружени су природом, удишу чистији ваздух, физички су активнији, речју, живе квалитетнијим животом него становници великих градова. Они мање оболевају од инфаркта и рака плућа, за разлику од људи који живе у градовима", каже Динић.
Н. Ковачевић
Извор: www.politika.co.yu
