Граховско грдно судилиште

Граховско грдно судилиште
Граховско грдно судилиште
Граховско грдно судилиште
Граховско грдно судилиште

У крипти подгоричког Саборног храма Васкрсења Христовог 18. марта 2018. године приказан је документарнои филм Веселина Матовића „Граховско грдно судилиште, који се бави страдањем невиних жртава комунистичког терора на Грахову од 1941. до 1945. године.

Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије рекао је да је најдубља рана она коју брат ископа у оку свога брата. -А управо то смо овдје видјели. И не само ово што смо ноћас видјели, већ од 1992-93. године оваквих парастоса и помена је препуна Црна Гора, рекао бих више него било који крај у Европи и шире“, казао је Митрополит црногорско-приморски и подсетио на парастосе жртвама комунистичког терора које је служио од када је на трону Митрополита цетињских у манастиру Подластва Грбаљска, Љешанској нахији, Ђурђевим ступовима, манастирима Морачи, Подмалинско, Косијереву, Херцеговим лукама на Сомини, у Острогу...

-Иако је било велико противљење ондашњих и данашњих неокомуниста да се то уради, а међу њима и оних чији су очеви и стричеви такође пострадали и сахрањивани тамо. И данас имам у архиви Митрополије њихова писма, јер су се већ онда били дочепали власти, да то не радимо, затим писма од СУБНОР-а, Завода за заштиту споменика да ми тиме скрнавимо манастир Подластву. Али, без обзира на тај отпор, ми смо онда, са петнаест епископа, са патријархом Павлом у Подластви сахранили те мученике, казао је он.

-У Подмалинску су пријетили да ће и мене убити, постављали су на пут и неке камионе да се не може проћи до манастира, биле су постављена и војска и полиција, казао је Владика и подсетио да у Црној Гори још има неотворених јама, нарочито око Цетиња. -И ту су масовно побијени најугледнији људи онога времена, додао је Владика.

Додао је да дубина братомржње од које до дана данашњег болује Црна Гора не дозвољава отварање тих јама. -Надамо се да ће и остали бити сахрањени као што је сахрањен дио ових који су пострадали на Грахову. Дио њих је остао до дана данашњег испод оних зграда на Грахову. Па видјели сте какве су те зграде које су подизали, у каквом су данас стању, шта је плод био тога злочина... Све што су градили, све је пропало јер је на злочину урађено. Све зврји празно, нема више народа, јер ту нема Божјег благослова. Оно што нема Божјег благослова, оно не може да опстане овдје на земљи, поручио је Митрополит црногорско-приморски.

Нагласио је да богоубиство увек рађа оцеубиство и братоубиство и као пример навео случај браће Ковачевића са Грахова који су тада убили свог оца. -У том знаку су сва збивања код нас у Црној Гори од 1941. па до данашњега дана. И треба имати у виду да је и ово што се данас догађа у Црној Гори плод тога братоубиства, ове незапамћене диобе. Диоба је увијек било у Црној Гори, племенских, братственичких и партијских. Међутим, ово данас је отишло много дубље, а то је плод управо тога зла и тога злочина, па је то довело до тога да сад једна мајка рађа двије нације, да два брата говоре два језика, до дубоке и отровне мржње која је тешко изљечива док год на власти буде ова хунта неокомуниста, казао је Митрополит Амфилохије.

Аутор филма Веселин Матовић казао је да је филм настао из три телевизијске серије које су рађене за Српску ТВ из Подгорице, која је и продуцирала ово остварење. Захвалио је свима који су помогли у стварању филма. -Прича о јамама на територији Никшића, и уопште у нашим крајевима, недавно је отворена, али јаме још нијесу отворене. Но долази вријеме и за то, казао је Матовић.

Модератор промоције био је протојереј Предраг Шћепановић.

Извор: Митрополија црногороско-приморска