Григорије Ларенцакис: Православна Црква - Њен живот и вера
Grigorios Larentzakis: Die orthodoxe Kirche. Ihr Leben und ihr Glauben.Reihe: Orientalia - patristica - oecumenica, Band 4, Lit 2012, 3. Auflage
У време икуменског дијалога, политичке глобализације и европске интеграције расте и јача интересовање за духовни живот и догматске основе православних Цркава.
Познати аутор представља у овој књизи учење Источне Цркве, обрађујући тематске комплексе о Светим Тајнама, о прослављању Светитеља и поштовању икона, о Божанској Литургији, духовности, икуменским и међурелигијским дијалозима.
Григорије Ларенцакис је рођен 1942. на Криту. Апсолвирао је студије православне теологије на Халки у Цариграду и католичке теологије на универзитету у Салцбургу (Аустрија). До свог пензионисања предавао је православно богословље на универзитету у Грацу и иде у ред реномираних православних теолога и икуменских делатеља.
Ова књига - „Православна Црква. Њен живот и вера“ - нуди јасно структурисани увод у конфесионалну породицу православних Цркава. Иако аутор истиче да се православне Цркве не могу појмити методима западноевропских Цркава и предања, већ самобитним прилазом својственим Православљу, на крају ће његово излагање ипак изгледати сличније католичко-протестантској перспективи но што су то цркве Источног хришћанства.
Зачуђујуће је и неразумљиво да Ларенцакис не нуди преглед тока Божанске Литургије св. Јована Златоуста, чија је символика фундаментална, односно која је conditio sine qua non поимањa Православља. Али и бесмртни Хомер каткад задрема. Ларенцакисову заслугу ваља пре видети у уверљивости поређења западног богословског предања у различитим варијантама са источним. При томе, аутор програмски и, рекли бисмо, bona fide тенденциозно више настоји на сличностима но на конфесионалним разликама.
Посебност Ларенцакисовог прилаза је у осветљењу и сенчењу и перспективичном поређењу Православља са другим теолошким предањима Запада. Ова књига је пре драгоцени извор онима којима је икуменско богословље превасходни циљ, но акривијски извор о литургијском и духовном животу православних Цркава. Пропедевтички карактер није њена јача страна, већ интерконфесионални контексти источног и западног богословског наслеђа, односно потенцијали њиховог хармоничног сливања.
У уводном слову овој књизи надбискуп Беча, Кристоф кардинал Шенборн вели да није никакво претеривање ако се каже да духовни препород на Западу умногоме дугује хришћанском Истоку. Тиме се обистињује крилатица "ex oriente lux". У сјају и слави „Светлости са Истока“ ваља разумети и књигу Ларенцакиса, изразитог икуменског мостоградитеља.
Протођакон Зоран Андрић, Минхен
