Грузијска Црква канонизовала два цара, две игуманије и једног католикоса

Свети Синод Грузијске Православне Цркве на заседању 21. децембра, прибројио је светима два цара – Барграта III и Соломона I, две игуманије – Нину (Амилакхвари) и Тамар(Марџанишвили) и Катиколос-Патријарха Калистрата (Цинцаџе) који је водио Цркву у тешким годинама од 30-тих до 50-тих година 20. века. Баграт III (960-1014 је) био познат као цар ујединитељ. Успео је да уједини под својом влашћу скоро целу Грузију, осим Тбилисија који је остао под влашћу Арапа. Соломон I (1753-1784) био је краљ Имеретија (западна Грузија) у другој половини осамнаестог века. Успешно је ратовао против Турака, у савезу са Русима.

Католикос-Патријарх Калистрат је рођен 1866. године у свештеничкој породици у Имерети селу. Према Википедији, он је дипломирао на Тифлишкој богословији и Кијевској духовној академији. Рукоположен је за свештеника 1892. године. Године 1925. постао је епископ, а 1932. године изабран је за Католикоса. Н ачелу Цркве, борио се да заустави процес затварања, уништавања и пљачкања цркава и манастира, и притом је одржавао лојални однос према совјетским властима.

Игуманија Нина Амилакхвари живела је у другој половини деветнаестог века. Борила се да оживи манастирски живот у манастиру Св. Нине у Самтаври (Мчкета).

Схи-игуманија Тамара (Тамара Александровна Маџанишвили 1869-1936) приихватила је монаштво у манастиру Бодве, где је света равноапостолна Нина окончала свој животни пут. Године 1902.  постала је игуманија манастира. Године 1905. услед покушаја угрожавања њеног живота током револуције, прешла је у Москву где је водила Покровск женски манастир, пише вебсајт Благовештењске Цркве у Тајнинској. Касније је основала Серафимско-знамени скит крај Москве, а 1931. ухапшена је и протерана у егзил у Сибир. Три године касније мајка Тамара, већ смртно болесна, добила је дозволу да се врати у Московску област, где је преминула 1936. године.

Извор: Православие.ру (превод – Информативна служба СПЦ)