Хаџи Драган Поповић: Тројице је престо љубав

Драга децо, у вашим рукама је нова књига Хаџи Драгана Поповића, нашег драгог вероучитеља. Радујем се заједно са вама овој лепој и топлој збирки песама.

Живимо у изузетно кризном времену, које је наша реалност дана, а у коме живи Црква. Она треба да каже реч истине, односно спасоносну реч. Црква треба да свету презентује искуство виђења живота из перспективе личних односа. Циљ увођења веронауке у школе је управо у томе да деца уђу у Литургијску заједницу.

Брат Драган и ја смо се упознали 2007. године на темељима будућег храма Светих апостола Петра и Павла у Котежу, када сам верницима представљен као њихов нови свештеник, коме је поверена градња храма. Било је као у оној јуначкој песми: „Мили Боже, шта ћу и како ћу...“ Пришли су ми брат хаџи Драган и његова дивна супруга Маја са децом и понудили ми своју помоћ. Убрзо је 2008. године, подигнута прва богомоља у Котежу, параклис Светог владике Николаја. Основан је хорић „Свети Симеон Богопримац“, који је сваке недеље и празника певао на Светој Литургији. Деца су била прави мали мисионари, све је више народа долазило на службу, било је претесно, народ је стајао напољу. Тада су деца већ увелико знала и појала и архијерејске Литургије.

Већ 2009. године озидана је Црква Светих апостола Петра и Павла и било је лакше. Никада нећу заборавити дечије прилоге, које су радо доносили у цркву да се храм што брже изгради,а који су скупљани на часовима веронауке. Певали су на добротворним концертима у храму Светог Саве, Народном позоришту, Дому ваздухопловства и све је било као у бајци.Хаџи Драган, његова супруга Маја и хорић, могу слободно рећи, били су у то време моја десна и лева рука. Остаћу вечити дужник њихове љубави, држања и доброте. Из овога се види шта значи бити прави вероучитељ, који је нашао начин како да пренесе истине наше хришћанске вере, не само на школски начин применом дидактичког система, већ оваквим својим радом допринесе и оцрковљењу деце, да помогне свештенику и овом песмарицом, као у своје време чика Јова Змај.

Због свега тога могу слободно рећи да је Хаџи Драган међу најбољим и најомиљенијим вероучитељима и да је одличан познавалац дечије душе, због чега је данас најчешћи ментор студентима Православног богословског факултета за оспособљавање и полагање методике наставе катихетике.

Искрено се надам да ће и ова као и предходна књига песама задржати вашу пажњу и љубав према Богу, а ако тако буде, труд и напор брата  хаџи Драгана, није био узалудан.

Старешина храма Светог пророка Илије у  Миријеву 
протојереј Милош Ђ. Мићић