Харвардска звона

Осамнаест звона која датирају из XVII века, из Даниловског манастира у Москви, већ 73 године се налазе на Универзитету у Харварду (САД).

После одлуке Јосифа Стаљина да 1930. године затвори манастир, када су осим тројице, убијени сви монаси, звона је откупио амерички индустријалац Чарлс Крејн и поклонио их Харварду.
Године 1983. живот у манастиру је обновљен и монаси су по први пут затражили од Харварда да им се звона врате. Међутим, одговора није било.

До првих разговора, овим поводом, између делегације руских монаха, на челу са јерођаконом Романом Огризковим са људима одговорним за инвентар на Униврзитету у Харварду дошло је тек је у децембру 2003. године.
Седамнаест звона, укључујући и највеће које је тешко више од 13 тона су смештена на посебној конструкцији у звонику Лоуел Хаус. Осамнаесто звоно је постављено у Економској школи.

На Харварду кажу да је недељно звоњење већ постало традиционално и да чак постоји радно место звонар. Међутим, са друге стране, монаси не виде звона као музички инструмент, већ као сакрални предмет који је помагао генерацијама монаха у духовном животу.

Монаси наглашавају и националну вредност за руску државу, јер је тај комплет звона један од пет који су преживели комунистички период.

На Универзитету се слажу да би звона требало да буду враћена мада су постала заштини симбол Лоуел Хауса.