Хиландар данас, шест година од пожара
Са благословом Његове светости патријарха српског Иринеја, уз сарадњу и гостопримство Српске академије наука и уметности, Свети манастир Хиландар и његова Задужбина организовали су изложбу о подухвату обнове Хиландара од последица пожара 2004. године. На отварању изложбе, вечерас у 18 часова, која траје до 2. маја, говориће Његова светост патријарх српски Иринеј, председник САНУ проф. др Никола Хајдин, министар културе Републике Србије Небојша Брадић и проф. др Мирко Ковачевић, аутор изложбе.
Циљ изложбе је да представи размере, посебности и досадашње конкретне резултате обнове Хиландара. Будући да обнова не подразумева искључиво реконструкцију изгорелих грађевина, већ и шире радове који омогућавају одржање и очување овог јединственог живог споменика, цео подухват је приказан укључујући и овај сегмент. Поставка садржи уводни део са приказом Свете горе и Хиландара, целину са пројектима обнове, од којих су најзначајнији радови на Синодику (1814) и Великом конаку (1816-1821), приказ ревитализације манастирске економије и инфраструктуре, као и посебно представљање Центра за заштиту светогорског наслеђа - КеДАК из Солуна.
- Од светогорских власти је добијена дозвола да се за потребе изложбе донесу предмети који су оштећени пожаром или су спасени у последњем тренутку. Међу њима су и иконе из параклиса „Свети Никола", из 17. века, царске двери, као и део улазне капије од кованог гвожђа. Један део ових предмета ће вероватно стићи десетак дана након отварања изложбе услед сложене процедуре неопходне за њихов привремени извоз. Посетиоци ће моћи да виде и реконструкцију детаља једне аутентичне манастирске келије у природној величини, као и макете Свете горе, Хиландара и примера радова КеДАК-а. Следи и један врло интригантан предмет: пећ из које је пожар букнуо. Сада се коначно зна и како је букнуо пожар: југозападна страна манастира лежи на поплавини и сваког пролећа вода с брда се слије у поток чији водостај нарасте, што изазива пукотине у димњаку из којих је ватра изашла... Ово је стари проблем на југозападној страни комплекса, датира из XИX века, и стручњаци увелико разматрају како да га реше - објашњава Мирко Ковачевић, главни архитекта обнове. Иницијатор изложбе је министар културе, а аутор поставке Стевица Трипковић, дипломирани инжењер архитектуре, заменик руководиоца пројектовања обнове Хиландара. Изложбу која укупно кошта 5.000 евра помогли су: Министарство културе Републике Србије, „Дигитал принтинг центер" (чији је штампани материјал за изложбу богољубива донација), као и фирме „Кнауф", „Став" и БУЦК.
- Изложба која је пред нама замишљена је и остварена као покретна, а поред поставке у Београду предвиђено је њено гостовање и у другим већим градовима Србије и Републике Српске. Пожар и последице приказани су плановима, фотографијама, писаним документима и, посебно значајно, експонатима донетим из Хиландара. Обнови манастирских здања која су горела претходила је израда програма и планова. Изложен је општи план обнове као базни плански докуменат који даје улазне податке за израду свих планова нижег реда. Синодик или Конак из 1814. године, први обновљен објекат од оних који су горели, приказан је кроз планове и фотографије, а посебно и макетом дела једне келије на његовом првом спрату у својој правој величини. За Велики конак или Конак из 1821. године, на коме су радови у току, поред планова и фотографија приказани су узорци материјала употребљених у обнови и примењене савремене технике извођења - указује Ковачевић и додаје: - Проблеми на здањима југозападног дела утврђене целине, проузроковани дешавањима у тлу, који су посредно и довели до пожара, а који се морају решити пре обнове изгореле Дохије и Игуменарије, приказани су кроз планове и фотографије - појашњава Ковачевић и открива да ће као гост на изложби своје радове на Светој гори приказати и КеДАК, грчка надлежна институција за заштиту светогорског градитељског наслеђа.
Шта подразумева обнова Свете лавре
Обнова манастирског комплекса (која је завршена 35 одсто), обухвата: рашчишћавање и осигуравање, комплекс сенара, синодик, Конак из 1814. (реконструисан, следи опремање), Велики конак из 1821. године, Бели конак, Параклис Светог Николе из 1664. године, улазни комплекс манастира из XВИИ века, Пирг Светог Ђорђа из X века, санацију живописа, оживљавање хиландарске економије (винограда, маслињака, пчелињака...) и шумског фонда, као и дигитализација ризница (направљено је 400.000 снимака међу којима су српске владарске повеље, руске повеље, османски рукописи...).
Извор: Блиц
