Ходочашће скадарским светињама

Петочлана ходочасничка група из Србије и Црне Горе у којој су били и представници Српске Православне Цркве као и Министарства за дијаспору Владе Републике Србије посјетили су 17. и 18. августа неке од старих српских светиња у Скадру и околини гдје и данас живи око 3000 православних Срба. Као представник СПЦ у групи се налазио настојатељ манастира Врањина јеромонах Петар (Драгојловић) а као представник Министарства за дијаспору Владе Републике Србије, г. Симон Ђуретић.

Посјета је обухватала обилазак неколико важних средњевјековних српских градова и светиња које су градили или обнављали српски владари из династија Војислављевића, Немањића и Балшића, као и обилазак Информативно културног центра Српско-црногорског културног друштва «Морача-Розафа» у Скадру. Домаћини ходочасницима били су управо Срби из Скадра везани за ово друштво, који су не само православне већ и римокатоличке и муслиманске вјероисповијести.

Првога дана посјете Скадру и околини ходочасничка група је обишла древни град Сард који се налази 15 километара од Скадра, на обали великог језера хидроелектране ријеке Дрим. Овај древни град из 4. вијека помиње се као један од градова у Зети и Приморју који је родоначелник српске династије Немањића, свети Стефан Немања (у монаштву преподобни Симеон Мироточиви) ослободио од Ромеја око 1185. године. Град Сард је сада напуштен и у рушевинама, али се и данас виде његове двоструке зидине као и остаци многих храмова којих је укупно у граду било дванаест. Од храмова два су очувани а њих десет се налази у рушевинама. Како су свједочили сами житељи околних села и представници друштва «Морача-Розафа», на појединим храмовима у граду Сард биле су доскора сачуване и ктиторске плоче на словеносрпском језику, али су у доба комунизма оне нестале. Посебно се у 14. и 15. вијеку као владаоци овога града помињу припадници српске кнежевске куће Захаријевића.

У поподневним часовима посјећено је село Вау и Дејес, гдје су ходочасници из Србије и Црне имали прилику видјети и мјесто старог храма посвећеног Пресветој Богородици који је крајем 14. вијека обновила света српска краљица Јелена Анжујска. Такође, истога дана, ходочасничка група обишла је и остатке древног манастира светих Сергија и Вакха на ријеци Бојани, који се налази у непосредној близини Скадра. Овај познати средњовјековни манастир је уз помоћ свога сина, светог краља Милутина Немањића, око 1192. године такође обновила света српска краљица Јелена Анжујска, која се пред крај свога живота и замонашила у граду Скадру, при храму св. Николе. Храм св. Николе, који се налази у самоме граду налази се данас у рушевинама и ограђен је металном оградом.

Другога дана свога ходочашћа група из Србије и Црне Горе предвођена јеромонахом Петром Драгојловићем и г. Симоном Ђуретићем, обишла је стару скадарску тврђаву коју су вјековима држали многи српски великаши, од св. Јована Владимира, св. Немање и свих Немањића па све до династије Балшића. Још и сада се могу видјети остаци огромне Балшића куле или остатци храма св. првомученика и архиђакона Стефана који су обновили света краљица Јелена Анжујска и њен син св. краљ Милутин Немањић. И данас се у Скадарској тврђави приповиједа древна илирска легенда о дјевојци Розафи која је жива зазидана у тврде зидине града Скадра, и која је у српској епској легенди приказана као млада Гојковица. Након обиласка скадарске тврђаве, ходочасници су посјетили и просторије Културно-информационог центра «Морача-Розафа» у Скадру и упознали се са животом, активностима и проблемима православних Срба у Албанији. Залагањем Митрополита Црногорско-приморског Г. Амфилохија и Владе Републике Србије, после 75 година забране српског језика у Скадру, управо у просторијама Друштва Морача-Розафа прошле године је почела са радом прва школа српског језика факултативног карактера. Ходочашће групе из Србије и Црне Горе се завршило посјетом Враки, која је доскора била насељена са око 25 000 Срба, што нажалост данас није случај. У Враки су ходочасници обишли древну Раш кулу са остацима храма св. Саве Немањића као и стару и нову врачанску цркву Пресвете Тројице. На крају, уз пратњу председника друштва «Морача-Розафа» г. Павла Брајовића ходочасници из Србије и Црне Горе обишли су и старо српско гробље у Враки.   

Извор: Митрополија црногорско-приморска